Народу је тешко објаснити колико би значило то да шлепери не чакају на границама. Јер, свако гледа свој интерес, занима га само како ће он лакше да прође. Док му дође из дупета у главу да ће (можда) свима бити боље ако роба и људи лакше путују и комуницирају, проћи ће много да се скептик преобрати.
Било би добро кад би Парламентарни канал припремио програм у ком би се свакодневно тумачило што је то тачно Отворени Балкан. Већ је многе глава забољела од лупања, од нагађања, предрасуда и срљања. Толико је организовано емисија у којима су политичари нагађали о чему се ради. Сукобљавају се полу-мишљења. Јер, свака лукавштина политичка тумачи тај Отворени Балкан из своје прспективе, наравно интересне. Све телевизије, све емисије, колико год биле гледане и колико год дуго трајале нису дале резултата. Напротив, још више су збуниле људе. Чак и гласови са Запада су допринијели да се шум појача. Надајмо се само да некоме неће пасти на памет та чаробна ријеч “референдум”. Тек то би био спектакл.
Какве би то биле кампање, за и против Отвореног Балкана. Колико би ту било материјала да политичари износе своје идеје које немају смисла. Да прећерују, вриште, галаме и гранају рукама. Неки чак имају проблем и са називом Балкан. Давно је Жижек објашњавао ко је све на Балкану и ко је на Балкану а неће то да призна. Ова прича о Отовореном Балкану је типично балканска, није да се трпају рогови у врећу, али није ни да није.
Најсимпатичнија појава било је рађање ријечи “посматрач”. Обично смо пред сваки избор и изобре добили стране и нестраначке посматраче, а сад је наша Влада себе прозвала “посматрачем” процеса Отвореног Балкана. Отворени Балкан за Црну Гору је попут шведског стола. Ми би да гледамо, миришемо, па ако нам се свиди да бирамо. Занимљива жеља, надам се да је остварива. Црна Гора вјероватно чека неко зелено свијетло за старт. Али за сад као да тога свјетла нема, жуто је на снази. Припремили смо се. Посматрамо ли посматрамо. До тада, отворила нам се глава од силних прича о Отвореном Балкану. Треба сачекати кад ће госте у емисији потписивати као “Експерт за Отворени Балкан” или “Заговорник Затвореног Балкана”.
Народу је тешко објаснити колико би значило то да шлепери не чакају на границама. Јер, свако гледа свој интерес, занима га само како ће он лакше да прође. Док му дође из дупета у главу да ће (можда) свима бити боље ако роба и људи лакше путују и комуницирају, проћи ће много да се скептик преобрати.
Неки бригу брину да ли ће се повећати шверц оне робе што иде уз банане. Било граница или не било, бијело ће да пролази као и до сад, неометано. Бијели Балкан нема препрека, сви се лако договоре, нема грешке, нема грке, чист рачун као суза. Треба учити макар нешто од те екипе која не познаје границе. Они знају што раде, не думају много, лако пресјеку и колико се чини, иде им јако добро. Интересантно је што скоро нико не помиње Зелени Балкан. Како би добро било да се за то боримо.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести
