Брисање и мијењање израза који би некоме могли да звуче увредљиво у дјелима чувених писаца, и то постхумно, покренуло је озбиљне дебате
Одлуке задужбина неколицине цењених књижевних имена да делови добро познатих дела буду измењени и прилагођени тренутном сензибилитету распалиле су жестоку дебату у књижевном свету и међу читаоцима о томе да ли треба ажурирати класике и, ако је потребно, како то урадити.
Из романа Агате Kристи избачени су изрази попут “оријентално”, “Цигани” или “урођеници”, а прерађене верзије књига Ијана Флеминга из серијала о Џејмсу Бонду ће бити прочишћене од расистичких и сексистичких фраза. Из класика Роалда Дала већ су обрисани придеви попут “дебео” и “ружан”, заједно са референцама везаним за пол или боју коже ликова.
И док су неке измене у књигама урађене протеклих деценија често без велике помпе, садашњи бројни покушаји избацивања увредљивог језика су систематични и привукли су велику пажњу јавности. Ова пракса навела је издаваче и старатеље за оставштину писаца да се суоче са питањем како да сачувају првобитне намере аутора а да истовремено обезбеде да њихова дела остану блиска читаоцима и да се и даље продају. Проналазак адекватне равнотеже пипав је подухват: делом пословна одлука, делом спретно преношење ауторових схватања из протеклих времена и њихово прилагођавање данашњици.
“Моја прабаба не би желела да било кога увреди”, каже Џејмс Причард, праунук Агате Kристи и председник и извршни директор Агата Kристи Лтд. “Не верујем да би у нашим књигама требало да оставимо оно што бих назвао увредљивим изразима пошто, искрено, једино бринем о томе да људи могу заувек да уживају у причама Агате Kристи”.
Финансијски и културолошки улози су огромни кад је реч о оваквој пракси. Аутори попут Дала, Kристијеве и Флеминга су, заједно, продали милијарде примерака књига, а њихови романи преточени су и у лукративне филмске франшизе.
Нетфликс је 2021. године купио компанију Roal Dal storiz, заједно са правима на класике као што је Велики доброћудни џин, по цени од, како је објављено, милијарду долара. Ако би дела остала иста, са увредљивим и повремено отворено расистичким фразама, могла би да одбију нову публику и наруше репутацију аутора и његове оставштине.
Али измене у тексту подразумевају и ризике. Kритичари истичу да је постхумно (пре)уређивање књига исто што и повреда стваралачке аутономије аутора, да то може да значи и цензуру, а да чак и добронамерни покушаји да се дело оплеви од знакова нетрпељивости могу да отворе врата драстичнијим изменама.
“Требало би да поразмислите о преседану који правите и о томе шта би се догодило ако би се неко са другачијим предиспозицијама или идеологијом дохватио оловке и почео да прецртава”, рекла је Сузан Носел, извршна директорка америчког ПЕН-а.
Такве интервенције могу да промене и књижевно и историјско сведочанство тако што ће обрисати доказе о предрасудама аутора везаним за културу и расу, а могу и да подрију могућност књижевног дела да одрази место и време у ком је настало. “Некада је историјска вредност уско испреплетена са разлогом да нешто буде схваћено као увредљиво”, напомиње Носелова.
А ту је и вероватноћа да ће се побунити читаоци који цене оригинал. Далови фанови побеснели су у фебруару после вести да је његов британски издавач променио стотине речи у његовим књигама за децу. Уношење измена је, како је о томе известио британски Телеграф, започето 2020. године, након што су у Даловој задужбини почели да прегледају дело аутора, а као консултанта при процени књига позвали су организацију Инклузив мајндс, основану са циљем да промовише “инклузију и приступачност у књижевности за децу”.
Одмах је уследила снажна реакција. Салман Ружди је интервенције назвао “безумном цензуром” и твитовао је да би “Далову задужбину требало да буде срамота”. Филип Пулман рекао је за Радио ББЦ4 да би било боље престати са штампањем нових издања Далових књига него у њих уносити измене без ауторове сагласности. Приговори су били толико гласни да је Далов издавач, Пафин, најавио да ће сачувати непромењен текст за читаоце који преферирају оригинале.
“Нема ничег необичног у томе да се, заједно са ажурирањем других детаља, попут омота књига и изгледа страница, преиспита и језик који је коришћен”, навео је портпарол компаније Roald Dal stori у фебруарском саопштењу, додајући да су настојали да сачувају “дрскост и оштар дух оригилног текста”.
Питање како се носити са увредљивим језиком, посебно са расистичким изразима и сликама, у класицима одавно је отворено питање кад је реч о књижевности за децу. У новом издању Хаклберија Фина је, пре отприлике деценију, придев везан за расу замењен речју “роб” због бриге да би увредљива реч као последицу могла да повуче и то да роман престане да се изучава у школама. У екстремнијим примерима су наслови повлачени. Хержов Тинтин у Kонгу повучен је 2007. године са полица одељака за децу у библиотекама и књижарама због забринутости да је расистички. Та књига данас у Сједињеним Америчким Државама теже може да се набави.
Недавно је и из задужбине доктора Суса најављено да ће бити обустављено доштампавање шест његових књига због претеривања у расним и етничким стереотипима. Међу њима је и његова прва књига за децу, Мислим да сам то видео у Улици дудова, први пут објављена 1937. године, у којој је грубо карикиран један Азијат.
Издавачи и задужбине редовно ажурирају старије текстове пре него што их поново објаве, али су у последњих неколико година почели систематичније да прегледају књижевне класике да би пронашли и изменили пасусе који би могли да увреде читаоце. У многим случајевима, наводе издавачи, интервенције се односе на речи које се могу избројати на прсте једне руке и не утичу на целину приче.
На настојања да се старија дела учине инклузивнијим појединци у издаваштву гледају као на знак напретка, али под условом да се измене уносе пажљиво, а не да се увредљиви изрази бришу непромишљено и без обзира на деликатност и ауторов општи поглед на свет.
“Мислим да је та пракса добра, исто као што ажурирате уџбенике”, каже Хана Гомез, шефица тима уредника задужених за осетљива питања у компанији Kевин Андерсон и сарадници, која нуди проверу културолошке прецизности и друге уредничке услуге писцима и издавачима. “Велики проблем је то што се културолошка прецизност или осетљивост третирају као нешто што се лако може убацити или заменити”.
Неки аутори, суочени са критикама због увредљивих пасуса, реаговали су тако што су сами мењали делове књига. Дал је 1970-их сам унео измене у Чарлија и фабрику чоколаде. Пошто се суочио са притужбама да је његов опис фабричких радника као тамнопутих Пигмеја из Африке расистички, он је раднике претворио у Умпа Лумпе, мале људе из фиктивне земље Лумпаленд.
Али када аутор/ка више није жив/а, постхумна ревизија уме да буде знатно тежа.
Тео Даунс Ле Гвин, син списатељице Урсуле K. Ле Гвин и старатељ за њено књижевно дело, изненадио се када му је крајем прошле године стигао допис издавача са молбом да дозволи измене у њеном серијалу књига за децу Мачкокрили. Те књиге, објављене први пут 1988. године, говоре о групи мачића рођених са крилима. Испрва га је раздирало питање да ли да дозволи измене, односно да буде замењена неколицина речи у неколико књига. “Урсула је изузетно пазила на речи, тако да измена неће значити исто”, рекао је он у интервјуу.
На крају је ипак преломио да ће читаоци имати користи од ревизије. У новом издању, које ће најесен објавити Ateneum boks (Sajmon&Šuster), замењено је неколико речи, међу којима су “бангав” и “тупав”, а додата је и напомена читаоцима о ажурирању.
“Биће донекле изгубљена понека језичка нијанса, али ће се нешто и добити. Добитак је у томе да избегнемо могућност да се ико осети увређеним”, рекао је Даунс Ле Гвин.
У најновијем кругу ревизија неких од романа Агате Kристи (о ранијим изменама је већ писао Телеграф), у задужбини су пречешљали књиге у потрази за изразима који би могли да увреде читаоце. Причард каже да се не поводи за осетљивошћу читалаца, него сам одобрава сваку измену, понекад после консултација са другима у задужбини.
Већина измена су незнатне, а односе се на упадљиве изразе нетрпељивости. “Речи које уклањамо су оне које, искрено говорећи, ја не желим да кажем вама, а ни ви не желите да их штампате у вашим новинама”, рекао је он.
Опширније измене направљене су у Смрти на Нилу, делом и зато што је задужбина објавила ново издање прошле године, у време када је приказана филмска адаптација романа, каже Причард. “Стиже нам нова публика на тржиште, то потенцијално нису традиционални читаоци књига, тако да су неке од измена које смо направили можда биле мало веће од нашег обично благог додира”, наводи он.
Неке од измена су: израз “оријентално” је уклоњен, опис расе црног слуге је исечен, а избачене су и референце на Нубијце. Раније ревизије дела Kристијеве, урађене такође постхумно, показале су се исплативим, наводи он. Придев везан за расу склоњен је из наслова једне од њених књига у Британији још 1980-их година; са насловом промењеним у И не оста ниједан остаје једна од најпродаванијих књига Агате Kристи, навео је Причард.
“Да нисмо унели те измене”, додао је, “вероватно би била сасвим необјављива”.
Пишу: Александра Алтер и Елизабет А. Харис
Извор: The New York Times / Превео: Матија Јовандић (Глиф.рс)
