Drugi samit EU-SAD s predsednikom Bajdenom ima za cilj da demonstrira jedinstvo. Samo kada su u pitanju ekonomska pitanja, to baš i ne funkcioniše. Svaka strana ima svoje interese
Ako je suditi po izjavama evropskih učesnika samita, predsedniku Saveta EU Šarlu Mišelu i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, sastanak u Beloj kući u Vašingtonu biće novi dokaz jedinstvene transatlantske harmonije. Postoji „visok nivo saradnje bez presedana“, oduševljene su diplomate EU pred drugi samit s američkim predsednikom Džozefom Bajdenom.
To se posebno odnosi na spoljnu i bezbednosnu politiku. Evropska unija i SAD saglasne su kako da pomognu Ukrajini u njenoj odbrani od Rusije, kao i u podršci Izraelu u odbrani od terora Hamasa. Zajedno žele da obuzdaju rastuću kinesku želju za moći, dopru do Globalnog juga i drže Iran i Severnu Koreju pod kontrolom.
Uzdržanost u Beloj kući?
Bajden se raduje poseti iz Brisela, navodi se u saopštenju Bele kuće. U predsednikovom saopštenju za javnost se obećava da će se „zajedno unaprediti prelaz ka ekonomiji čiste energije“.
Na stvari se pak gleda malo trezvenije kada je reč o transatlantskoj trgovini i ekonomskoj otpornosti. „Preispitaćemo zajedničke aktivnosti“, piše prilično stegnuto u saopštenju.
A i diplomate EU u Briselu priznaju da i dalje ima problema u trgovinskim pregovorima: „Postoje razlike i interesi Evropske unije koje bi trebalo braniti.“
Da li će kaznene carine i dalje biti zamrznute?
U poređenju s njegovim besnim prethodnikom, Donaldom Trampom, Evropska unija je postigla veliki napredak s predsednikom Bajdenom. Tramp je uveo proizvoljne carine na čelik i aluminijum iz Evrope, a Bajden je bar ponovo stavio te tarife na led. Izbegnut je dugogodišnji spor u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Međutim, pregovori o ukidanju carina nisu mogli biti završeni pre samita u Vašingtonu. U intervjuu za DNJ, predsednik Trgovinskog odbora Evropskog parlamenta Bernd Lange (SPD) insistirao je da tarife ostanu suspendovane barem do kraja 2024, odnosno nakon izbora u SAD u novembru sledeće godine. „Dve godine primirja kada je reč o tarifama za čelik i aluminijum ističe 31. oktobra. Sada se radi o pronalaženju trajnog rešenja upravo po tom pitanju. To još nije rešeno“, rekao je Bernd Lange u Strazburu.
„Primirje“ je inače dogovoreno na prvom samitu EU sa Bajdenom u junu 2021.
Subvencije s obe strane Atlantika
Dalje, kontroverzan je „Zakon o smanjenju inflacije“ (IRA), kojim američka vlada distribuira 370 milijardi dolara subvencija tokom deset godina američkim kompanijama kako bi pokrenula ulaganja u zelenu energiju i tehnologiju.
Iako negativan uticaj IRA na evropske kompanije nije ni približno tako ozbiljan kao što se s velikim negodovanjem strahovalo pre godinu dana, neke evropske kompanije odlučile su ipak da izgrade nove proizvodne pogone za vodonik, električna vozila i druge „zelene“ proizvode u, na primer, Teksasu, umesto u Bavarskoj.
„Problem je što se subvencije plaćaju samo za proizvode koji se proizvode u SAD. To znači da su evropski proizvodi isključeni. Postoji pritisak da se pogoni presele“, žali se Bernd Lange.
Međutim, američka administracija je napravila neke izuzetke koji, na primer, dozvoljavaju evropskim proizvođačima da prodaju svoja električna vozila na američkom tržištu i dobijaju odgovarajuće subvencije. Tako su ekonomisti trusta mozgova „Bruegel“ iz Brisela u jednoj studiji došli do zaključka da su strahovi EU verovatno bili preuveličani.
Uostalom, i EU nudi ogromne subvencije kako bi privukla kompanije. Samo jedan primer: „TisenKrup“ gradi fabriku čelika s neutralnom emisijom CO2 u Duizburgu i ulaže tri milijarde evra. Od toga nemačka država daje dve milijarde, uz odobrenje EU. Stroga pravila za državnu pomoć u EU ublažena su nakon uvođenja IRA u Americi. Ovo izuzeće bi moglo dalje da se produži.
Gde je strategija?
Ipak, kritičari se žale da u EU ne postoji sveobuhvatna strategija za suprotstavljanje američkoj inicijativi. Od prvobitno planiranog „fonda strateškog suvereniteta“ EU odustalo se tokom leta, jer je bio preskup. Umesto toga, skoro 40 odsto postojećeg fonda za obnovu posle pandemije korone rezervisano je za zelene investicije, odnosno najmanje 250 milijardi evra. Evropska unija takođe pokušava da privuče proizvodne i istraživačke kapacitete u Evropu ili ih zadrži novim zakonima o proizvodnji poluprovodnika, veštačkoj inteligenciji i obradi podataka.
Na samitu u Vašingtonu moglo bi da dođe do političkog proboja u pregovorima o zajedničkom „klubu za nabavku“ za retke metale i minerale. SAD preferiraju proizvode iz prijateljskih zemalja kao što je Australija. EU bi uskoro takođe mogla da uživa te privilegije. Međutim, SAD i EU su i dalje u zavadi kada su u pitanju nova pravila za velike internet kompanije i korišćenje veštačke inteligencije. Dok EU insistira na strožim pravilima, predsednik Bajden primenjuje liberalniji pristup.
TTIP 2.0 kao sveobuhvatni trgovinski sporazum?
Pregovori o trgovinskim pitanjima biće nastavljeni nakon naizgled harmoničnog samita u Vašingtonu. Međutim, neizvesno je šta će biti posle izbora u novembru 2024. godine. „Ne znamo ko će biti predsednik Sjedinjenih Država posle izbora“, kažu diplomate EU i sležu ramenima na pitanje da li postoji dugoročna strategija ako se Republikanac Donald Tramp vrati u Belu kuću.
Dva najveća trgovinska bloka na svetu, SAD i EU, zapravo bi trebalo da imaju sveobuhvatan trgovinski sporazum, kaže Holger Gerg sa Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu. „U svetlu globalnih kriza (pandemija, ratovi) i rastućih geopolitičkih tenzija, čini se da je potpuno preporučljivo proširiti trgovinske odnose s prijateljskim nacijama. SAD su već sada jedan od najvažnijih trgovinskih partnera EU i dele slične vrednosti. Kroz implementaciju Zakona o smanjenju inflacije (IRA), raspoloženje između njih je možda malo zahladnelo u poslednje vreme i početak pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini bio bi dobra prilika da se te tenzije uklone“, ocenjuje Gerg za DNJ.
Postojao je prvi pokušaj trgovinskog sporazuma pod nazivom TTIP, koji je Donald Tramp blokirao. Bernd Lange iz Odbora za trgovinu Evropskog parlamenta ocenjuje da će teško biti drugog pokušaja tokom drugog mandata demokrate Bajdena. Lange je godinama bio uključen u pregovore o TTIP, transatlantskom trgovinskom i investicionom paktu, i za DNJ s rezignacijom kaže: „TTIP bi bio poželjan, ali u ovom trenutku neće biti zaključen sporazum u kojem se SAD obavezuju prema trećim zemljama. To ne može da prođe u Kongresu.“ Kongres, američki parlament, morao bi da odobri trgovinski sporazum s oba doma. A ovo nailazi na odbijanje i kod republikanaca i kod demokrata.
Bernd Rigert
Izvor: Dojče Vele
