Пише: Наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Одмах по завршетку Боја на Ист Риверу, преживјели витез од Србије, са главом на раменима, осуо је паљбу по Црној Гори, као да се резолуција о Сребребици збила на њену иницијативу, и као да је ЦГ нека аутономна покрајина Србије, која се, ето, безочно и безобразно отела контроли. Не знамо другу државу, другу међународну адресу са којом или о којој г. Вучић овим тоном омаловажавања говори.
Јер, ни десети дио гађења или ниподаштавања од истог Вучића неће добити Њемачка, иницијатор резолуције. Нити ће „због српског народа који тамо живи“ овакав однос предсједника Србије добити БИХ или Хрватска, ко-спонзори поменуте резолуције. Зато што једино Црну Гору, овај господин истински не доживљава као државу. Него као ствар која је грешком испала из његовог личног џепа па сад не може да је нађе.
Зато је, буквално у исти кош, стрпао и Амфилохија (који му је држао оно „опијело“) И Ђукановића (који је својевремено признао Косово) И Спајића (који буквално нема везе ни са једним ни са другим). Овај „искусни државник“ упорно неће да схвати или да разумије позицију Црне Горе у „нит лук јео, нит лук мирисао“ иницијативи око Сребренице, нити да покуша да види борбу ове власти против својих домаћих демона прошлости и једноумља, а на путу за ЕУ.
Ајде што то није јасно неком новинару са Пинка или Хепија, али њему, том врлом магу дипломатије, морало би бити више него јасно да у овој ситуацији није било мјеста за црногорско „фолирање“, и да Спајић није у позицији једног Виктора Орбана нпр.
„Рекао сам Спајићу да ме не фолирају“ изговара Вучић који је до поднева 23. маја изгласавање резолуције о Сребреници (тада није бројао евентуално уздржане ни одсутне) представљао као потоп Србије, а од подне -огрнут заставом- тај исти потоп (све бројећи и уздржане и одсутне) медијски пермутивао у своју дипломатску побједу. „Стоп фолирању“ је јавни политички кредо човјека који ево 10-15 година „не да Косово“ и „нема предаје“ а буквално нема шта није предао!
И у реду, сваком честитом Србину је јасно да би било најбоље да је Црна Гора била против или макар уздржана у овој фарси од резолуције, али мисли ли г. Вучић да треба живјети и послије ове његове „велике побједе“ у УН, И да треба дати прилику да се односи између двије државе, и припадника једног истог народа – унаприједе, или ће његова агенда и даље бити Мило Ђ. = Амфилохије?
До читања у сљедећем броју….
