Пише: Бернхард Хортсман
Превод: Журнал
Емануел Тод, француски антрополог, још 1976. године предвидио је распад Совјетског Савеза. У књизи Послије царства, први пут објављеној на француском 2001. године, наговијестио је и (релативни) пад Сједињених Америчких Држава.
У својој посљедњој (и, како каже, завршној) књизи Пораз Запада (La Défaite de l’Occident), изражава жаљење због неспособности Запада да разликује чињенице од жеља, што се, по њему, најбоље огледа у понашању током рата у Украјини. Нихилизам, недостатак вриједности и неспремност да се прихвати стварност, заразили су западну мисао:
„Идеологија трансродности је, по мом мишљењу, једна од заставица тог нихилизма који данас одређује Запад — порив да се не униште само ствари и људи, већ и сама стварност.“
Тод је недавно отворио подстраницу на платформи Substack, гдје објављује своје говоре и излагања. Два од тих наступа — један недавно одржан у Русији (на француском), и други у Мађарској (на енглеском) — у великој мјери преносе сличне поруке.
Распад Совјетског Савеза довео је до дубоких психолошких и друштвених потреса у Русији. Пораз Запада, односно „либералне демократије“, проузрокује сличне посљедице у западним друштвима.
Иако је Тод предвидио пад Совјетског Савеза, није био у стању да уочи какве ће тај слом посљедице имати по саму Русију:
„Али распад Русије током деведесетих је нешто што никад не бих могао предвидјети. Основни разлог зашто нисам могао да схватим, нити да предосјетим распад саме Русије, јесте то што нисам разумио да комунизам у Русији није био само начин организовања економске дјелатности, већ и нека врста религије. Управо је вјеровање одржавало тај систем, а распад тог вјеровања значио је, наравно, нешто бар подједнако разорно као и урушавање економског система.“
Русији је било потребно три деценије да превазиђе психолошки слом изазван разарањем њеног политичког и економског система.
Тод сада наслућује да се сличан процес одвија и на Западу:
„Све ово има везе са оним што се данас дешава. У свом предавању ћу говорити о двије ствари. Прво, о поразу Запада – под чим мислим на нешто врло техничко и конкретно, што није превише компликовано и није ме изненадило. Предвидио сам то, и у извјесном смислу већ се одиграва у Украјини. Али сад смо ушли у наредну фазу – фазу распада Запада, и морам признати да, као и у вријеме распада комунизма, совјетског система, нисам у стању у потпуности да схватим шта се заправо дешава. Основни став који морамо сада имати, рекао бих, јесте став понизности. Све што се дешава, посебно од избора Доналда Трампа, дубоко ме изненађује.“
„Изненадила ме је жестина с којом се Трамп окренуо против својих украјинских и европских савезника – или боље речено, вазала. Воља Европе да настави или поново распламса рат – иако је управо Европа, без сумње, дио свијета који би највише добио од мировног споразума – такође ме дубоко зачудила. Морамо поћи од тих изненађења ако желимо да промишљено сагледамо шта се заиста дешава.“
„О тим изненађењима, од којих ме нека озбиљно брину, говорићу у неком од наредних текстова.“
Пораз Совјетског Савеза (и Русије) дошао је након што је изгубљен економски рат са Западом. Уз то, Совјети су изгубили и рат у Авганистану. Совјетски систем показао се као неуспјешан.
Запад, или како то тврди Миршајмер (в. видео), „либерална хегемонија“, доживио је пораз у Авганистану. Покушаји „ослобађања“ Либије и Сирије завршили су неуспјехом до те мјере да је западни „рат против терора“, покренут против ал-Каиде, довео до тога да један истакнути припадник те исте ал-Каиде постане нови предсједник Сирије. Економски пад Запада најбоље се огледа у успону Кине. Морални саморазлаз Запада са сопственим „вриједностима“ видљив је свакодневно – у Гази.
„Либерална демократија“, идејни систем који је деценијама представљао свјетлост водиљу Запада, доживљава неуспјех.
Као што је комунизам у Русији био више од економског система – био је и нека врста религије – тако је и „либерална демократија“ имала своју квазирелигијску димензију. Сада смо свједоци краха тог система вјеровања.
Гомилање пораза које је задесило систем „либералне демократије“ довело је до психолошког слома, унутрашњег распада Запада. То сада рађа ирационалне поступке и бјекство у свијет пожељних илузија.
Или, како то сумира и упозорава Аластер Крук:
„Психолошки слом који произилази из пораза можда објашњава (али не и оправдава) ту ‘чудну’ неспособност Запада да разумије свјетска збивања: готово патолошко одвајање од стварности које испољава и у ријечима и у дјелима. Та сљепоћа – рецимо, према руском историјском искуству или дугој повијести шиитског отпора у Ирану. Па ипак, иако се политичка ситуација све више урушава… нема назнака да Запад почиње реалније да сагледава стварност – и врло је могуће да ће наставити да живи у својој алтернативној слици свијета – све док га из ње не избаце силом.“
Бернхард Хортсман је ветеран Вијетнамског рата и блогер. Често пише под надимком Moon of Alabama.
