Већ годинама се чују критике на рачун „Берлинског процеса“ и говори да он не доноси ништа осим прилике за заједничко фотографисање. Овогодишњи сусрет у Берлину 3. новембра могао би да донесе промену.
„Оно што некима не звучи сензационално, заправо су историјски кораци“. Тим речима је немачка министарка спољних послова Аналена Бербок најавила потписивање уговора о међусобном признавању личних карата, као и факултетских и стручних диплома између шест земаља западног Балкана.
У нормалним околностима заиста не би било „сензационално“, али ако се у обзир узме чињеница да су међу земљама потписницама и Србија и Kосово, које се као државе међусобно нису признале, онда је епитет „историјски“ којим шефица немачке дипломатије описује тај чин, помало и разумљив.
Немачка дипломатска офанзива траје
Приликом најављивања потписивања тих уговора, што би требало да се догоди на самиту земаља западног Балкана и Европске уније у склопу тзв. „Берлинског процеса“ овог четвртка (3.11.), Бербок није крила да сматра да је тај успех заслуга немачке дипломатије. Након формирања нове коалиционе владе у Берлину, Немачка је додатно интензивирала дипломатске напоре на западном Балкану. То је додуше покренуто још у задњој години владавине Ангеле Меркел, која је хтела да оживи политички пројекат „Берлински процес“ којег је сама иницирала 2014.
Kабинет канцелара не пропушта прилику да истакне да је канцелар Олаф Шолц већ у првих неколико месеци на функцији разговарао са свим шефовима влада и држава региона који је у међувремену и посетио. Интересовање за регион је из безбедносно-политичких разлога порасло је и након напада Русије на Украјину крајем фебруара.
Фокусирани приступ по принципу „корак по корак“
Ардијан Хакај, директор тиранског Форума за повезивање (Tirana Connectivity Forum), који прати збивања у склопу „Берлинског процеса“, такође сматра да су први опипљиви резултати тог формата заслуга немачке дипломатске офанзиве. „Стални ангажман специјалног немачког изасланика Мануела Зарацина у региону, његови редовни контакти са свим заинтересованим странама, као и врло фокусиран приступ изграђен на малим, али спроводљивим корацима, осигурали су механизам који иначе недостаје за усмеравање локалне политичке воље“, наводи Хакај у изјави за DW.
Он такође сматра да је изузетно важно укључивања организација цивилног друштва у агенду „Берлинског процеса“. Тако је и овај најновији самит у Берлину, уз три састанка на министарском нивоу, пропраћен и дводневном конференцијом представника организација цивилног друштва.
Излазак из слепе улице?
Богат програм који би на крају у четвртак требало да буде окончан свечаним потписивањем уз присуство и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, би, према речима Флоријана Бибера, професора на Универзитету у Грацу и шефом Центра за студије југоисточне Европе, требало да сигнализира да „Берлински процес“ није упао у слепу улицу, какав је иначе општи утисак последњих година.
„Уговори су, према мом мишљењу, покушај слања поруке да је ’Берлински процес’ сада јаче усредсређен на конкретне успехе. Процес је последњих година тапкао у месту па је сада веома важно остварити неку врсту ’успеха’. У супротном би све заједно изгледало као да иде све по старом“, каже Бибер.
Усклађивање политике са ЕУ
Проблеми на западном Балкану нису постали мањи: нестабилна политичка ситуација у БиХ, проблеми с отварањем преговора Северне Македоније и Европске уније, те на крају и највећи безбедносно-политички проблем: нормализација односа Србије и Kосова. И све то још од почетка ове година у сенци руског напада на Русију и утицаја Москве на центре у региону, нарочито Београд.
Србија се налази у центру пажње, не само због несређеног односа с Kосовом, него и због притиска Брисела да, као земља-кандидат за чланство у Европској унији, усклади своју спољну политиком са безбедносно политиком ЕУ. То се односи на два аспекта: усклађивање визног система и прикључивање санкцијама Русији.
Иако се из владиних кругова сазнаје да пораст броја избеглица на тзв. „Балканској рути“ није званично на дневном реду конференције, ДW је речено да „није искључено“ да ће се разговарати и о тој теми. За столом су сви важни фактори који играју улогу у тој проблематици: Србија која без визе у земљу пушта особе из земаља попут Индије или Туниса и које затим настављају пут према ЕУ. Затим Босна и Херцеговина, преко које мигранти прелазе на путу ка Западу, те на крају чланица ЕУ Хрватска, која жели да уђе у шенгенски простор следеће година, а која се истовремено оптужује да илегално протерује мигранте у БиХ.
Оптимизам би можда могла да помути потврда за сада незваничне информација да из Србије на самит не долази Александар Вучић, него премијерка Ана Брнабић. Остаје отворено да ли је то потез који служи као сигнал Берлину или се ради о унутрашње-политичкој тактици председника Србије.
Тежиште на стварању заједничког тржишта
Но, у првом плану конференције остаје питање учвршћивања заједничког тржишта. Најављени споразуми би могли у доброј мери да допринесу остваривању једног од главних циљева, а то је формирање заједничког западнобалканског тржишта (ЦРМ) у сврху бољег повезивања с европским.
„Ти споразуми могу да мобилности у региону, а тиме и економској сарадњи да дају нову динамику, а тиме и важан допринос стварању заједничког тржишта“, каже Ања Kвиринг из Савеза немачке привреде за источну Европу (Ost-Ausschuss). „Тренутно је, додаје, „тешко проценити како ће се ти споразуми одразити на бројке. Биће важно да се настави даље усклађивање на законском и регулаторном нивоу у региону. По нашем мишљењу, интензивирана унутаррегионална сарадња шест земаља западног Балкана може дати важан подстицај економском просперитету у региону.“
Потребна што бржа имплементација
Саговорници DW су сложни у оцени да је потписивање уговора једна ствар а њихова имплементација на терену потпуно друга. „Највећи изазов је оно што сада долази, да ли ће се договори спровести? У протеклих осам година било је много изјава, намера и одлука, али су оне често само делимично спроведене, јер није имао ко да осигура њихово спровођење. Догађало се да земља-домаћин често има своју сопствену и нову агенду, односно да је одбацила све што је било пре ње“, каже Бибер за ДW и додаје: „Успех се дакле неће мерити кроз потписане уговоре, него кроз то што ће од свега тога бити остварено“, закључује Бибер.
Потписивањем тих уговора, регион би требало да буде корак ближе једном од декларисаних циљева „Балканског процеса“, а то је заједничко регионално тржиште (Common Regional Market CRM). Стварање ЦРМ договорено је на прошлогодишњем Западнобалканском самиту у Софији, а дефинисано је као „кључан покушај боље обнове привреде региона након пандемије ковида 19 и стварање прилика за даљу интеграцију Западног Балкана у унутрашње тржиште ЕУ“.
Kао што је пре неколико дана на економском форуму западног Балкана у Берлину било најављено, један од главних циљева у склопу „Балканског процеса“ биће и побољшање енергетског снабдевања у региону, посебно у светлу најновије енергетске кризе. Ту је закључено да је ЕУ спремна да помогне земљама у региону (које великим делом још увек зависе од фосилних извора) у реформи која би водила појачаном ослањању на обновљиве изворе.
Извор: dw
