Nemački kancelar Olaf Šolc u Vašigtonu će pokušati da umiri saveznike koji sa podozrenjem gledaju na nepouzdanost Berlina u koheziji koju bi Bajden hteo da napravi u zajedničkom frontu protiv Rusije. S druge strane, njega očekuje i poseta Moskvi. Za Berlin ovo je veoma delikatna situacija, kaže analitičar Miroslav Stojanović.
Sastanak američkog predsednika Džozefa Bajdena i nemačkog kancelara Olafa Šolca u Vašingtonu, kako je najavio predsednik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven, trebalo bi da prođe u ključu iznalaženja alternativnih načina isporuka gasa u Evropu. Najavljena tema sastanka nadovezuje se na pretnje nemačkog kancelar da bi u slučaju eskalacije sukoba u Ukrajini, sankcije Rusiji mogle da se preliju i na ”Severni tok 2”. Dokle bi Vašington mogao da ide u svojim zahtevima Berlinu te da li je odbijajući da pošalje oružje Ukrajini, Nemačka ipak pokazala spremnost da se izbori za bolji status od kolonijalnog, razgovaramo sa analitičarem Miroslavom Stojanovićem.
Delikatna situacija, ocenjuje Stojanović, posebno sa aspekta što Olafa Šolca posle Vašingtona očekuje i poseta Moskvi.
Nemačka se pokazala kao nepouzdan partner kada je reč o ukrajinskoj krizi i nemački kancelar s jedne strane treba da uveri Amerikance u svoju lojanost, tražeći neku vrstu manevarskog prostora da se ipak diplomatskom inicijativom reši taj probem, a s druge strane da u isto uveri Putina prilikom posete koja bi mogla da usledi već krajem ove ili početkom sledeće nedelje.Te posete su za njega veoma delikatne ali i veoma važne
Uslovljavanje milijardama
U okolnostima kada se Nemačka ponaša daleko uzdržanije od ostalih članica NATO po pitanju ukrajinske krize, Šolc će, smatra Stojanović, pokušati da se pojavi kao činilac u deeskalaciji eksplozivnog stanja, podsećajući da pomoć Berlina nije izostala. U tom duhu, smatra, treba tumačiti i podatak koji je, izložen stalnim kritikama, izneo Šolc, da je Berlin Kijevu već dao dve milijarde evra.
Treba podsetiti da je poslednja oproštajna poseta Angele Merkel Vašingtonu bila u znaku razgovora s Bajdenom oko sudbine ”Severnog toka 2”. Tada je sklopljena nekakva vrsta dogovora da Nemačka može da završi taj veliki projekat ali da bi trebalo da zavuče malo dublje ruke u džepove i finansijski pomogne Ukrajini. Berlin je sudeći po milijardama koje Šolc pominje odužio svoj deo duga
Pretnje zatvaranjem ”Severnog toka 2” – iznuđen potez
Bilo kakav sukob, čak i da se on ne pretvori u ratni, ukazuje Stojanović, Nemačkoj nanosi veliku ekonomsku štetu. Ona je orijentisana na veliko rusko tržište, zavisna od energenata, i iako se ne snabdeva samo ruskim gasom, više od 50 odsto uvoza gasa je upravo iz Rusije.
Otuda pretnje zatvaranjem ”Severnog toka 2”, ukoliko dođe do eskalacije sukoba u Ukrajini, Stojanović smatra iznuđenim potezom nemačkog kancelara. Istovremeno, on ukazuje da Šolc pominje duplu opciju – pretnje sankcijama koje bi bile u funkciji postizanja mira, da bi se zaustavila, kako Zapad kaže, ruska vojna agresija na Ukrajinu. Teret sa kojim nemački kancelar putuje u Vašington svavako nije lagan.
Pukotina opasna za Alijansu
Na pitanje da li su ugledni senatori i kongresmeni svojim sugestijama upućenim Vladi SAD da mora biti određenija po pitanju Nemačke, najavili moguće oštrije tonove u razgovoru Bajdena i Šolca, Stojanović kaže da njihov glas neće biti presudno važan.
Americi je Nemačka veoma važna u ovom suprotstavljanju, kako oni kažu, ruskim vojnim aspiracijama, ali i politici uopšte, jer bez Nemačke savez NATO ne bi funkcionisao jedinstveno. Ta pukotina, ukoliko bi se stvorila, bila bi veoma opasna za Alijansu i zato administracija SAD nastupa obazrivo prema Berlinu.
Ponizni prema SAD
O tome da li Berlin ima mogućnosti da promeni svoj odnos prema SAD, Stojanović kaže da Nemačka i dalje ima osećaj prevelike odgovornosti koji ide do poniznosti kada je reč SAD a koji je nasledila iz vremena posle rata kada je prihvaćeno savezništvo više koristilo SAD nego samoj Nemačkoj.
Sjedinjenim državama je to bilo potrebno jer je na početku Hladnog rata savez s Nemačkom bio brana SSSR-u. Danas je oko 35 hiljada američkih vojnika i dalje prisutno u Nemačkoj, a ono što posebno bode oči jesu rakete s nuklearnim glavama nad kojima Nemačka nema nikakvog ni uvida ni kontrole. Nemačko nikada eksplicitno nije zatražila da Amerikanci to povuku. Situacija je takva da Nemačka u mnogo čemu zavisi od SAD, ali se u Evropi dešavaju neke stvari koje bi Nemačkoj mogle da pruže makar malo manevarskog autonomnog prostora, kaže Stojanović, podsećajući da Zapadna alijansa ne funkcioniše idilično kao nekada i da se uverenje da će povratkom demokrata na vlast u SAD zavladati harmonija, naravno izjalovilo.
Evropa nije važna
Amerikancima Evropa nije toliko bitna sem u kontekstu opkoljavanja Rusije, kaže naš sagovornik, a u prilog ovoj tvrdnji podseća na haotično povlačenje iz Avganistana o kojem nisu obavestili svoje saveznike , i iznenađenje koje su Amerikanci bolno priredili Francuzima u poslu oko podmornica vrednom 100 milijardi evra.
Rezimirajući sva pomeranja na evropskoj i svetskoj sceni po pitanju Ukrajine, Stojanović iznosi uverenje da u grozničavom i ubrzanom slanju oružja, Nemačka ipak ostaje čvorna zemlja, izričita u stavu da neće isporučivati oružje.
Izvor: Sputnjik
