Првог дана отварања Београдског сајма књига 26. октобра, Ободско слово је организовало представљање књиге на коју се чекало већ 70 година, колико је прошло од смрти великог јунака, војсковође и државника, предсједника Владе Црне Горе и министра војног, ђенерала Митра Мартиновића.
Велика сајамска сала је била препуна свечаних гостију на представљању књиге „Битка за Част“ аутора ђенерала Митра Мартиновића које и Ободско слово из Црне Горе у сарадњи са Архивом Војводине.
На почетку промоције принцеза Јелисавета Карађорђевић читала је моралне поуке ђенерала Митра Мартиновића, потом се обратила и глумица и културни дјелатник Ивана Жигон, која је приредила ово издање, а о књизи су говорили Радомир Уљаревић, Др Небојша Кузмановић, генерал Милан Јоловић.
Још 1996. године објављени су ђенералови мемоари благодарећи историографу др Душану Мартиновићу „Ратне године 1912- 1916“, док је Академик Владо Стругар објавио књигу „Српство сердара Јанка Вукотића и дивизијара Митра Мартиновића“.
Управо данас у тренутку када се врши ревизија свих ослободилачких ратова, па се јужним словенима покушавају одузети све тековине победоносних Балканских ратова – као у причи, попут открића дуго скриваног блага појављује се по први пут рукопис 44 морална начела под насловом „Битка за Част“ Ђенерала Митра Мартиновића.
Овај морални кодекс проф. др Срђа Мартиновић назива „својеврсним црногорским или ђенераловим бушидом“, писан је из пера државника и војсковође Митра Мартиновића – пресудне личности за спречавање обустављања Балканског рата од великих сила – Председника краљевске владе, министра војног и иностраних дјела у време почетка ослободилачког рата. Његов услов краљу Николи да оформи владу и јесте био улазак у рат, а његова историјска улога у уласку у Балкански рат о којој говоре многи историографи прославила је управо Црну Гору, јер је као најмања и најсиромашнија чланица Балканског савеза прва отворила историјско бојиште, које је утицало не само на историју Црне Горе и Балкана, већ и читаве Европе.
Академик Владо Стругар завештао нам је о Митру следеће речи: „Међу ствараоцима и иницијаторима Балканског рата Митар Мартиновић је једини којему се признаје да отаџбином закорачи прије других држава, да бојевима своје војске отвори Балканско ратиште. Да ничега званог његовим удјелом нема осим доприноса у стварању Балканског савеза, па је то неизбежно за вјечито помињање у српству његовог имена. Док модерни историчар, оснивач Института за војну историју Црне Горе Проф. др Срђа Мартиновић пише као рецензент и биограф:“ Са временске дистанце може се рећи да је дивизијар Митар Мартиновић био десна рука краља Николе у пресудним моментима доношења Устава и балканских ратова, у којима је Краљевина Црна Гора излазила као побједник.
Иако је незахвално расправљати о нечему што се није догодило, остаје ипак питање каква би била улога и судбина Црне Горе у Првом свјетском рату и годинама након њега, да је улога ђенерала Митра била по његовим заслугама и ратном умијећу.“
О његовом значају за улазак у Балкански рат на презентацији говорили су јунак нашега доба Пуковник Милан Јоловић Легенда, историчар Зоран Бајин који са праунуком Иваном Жигон припрема и „Нову војну историју Црне Горе“ из пера не само државника, већ и мислиоца и војног писца Митра Мартиновића. И „Битка за Част“, као и „Нова војна историја Црне Горе“ нађене су у свескама у рукопису које је брижљиво сачувала његова славна унука – глумица Јелена Јовановић Жигон.
Уверени смо да ће се у свим будућим српским и црногорским војним школама засигурно изучавати духовна начела Митра Мартиновића из његовог дела „Битка за Част“.
Проф. Др Срђа Мартиновић пише о значају што ће како он каже„ Ђенералов бушидо“ кренути у сусрет новим генерацијама. Свјетлост духа, Отмјеност, Достојанство, Стрпљење, Поштовање, Опрезност, Поштовање, Мудрост, Величанственост, Одважност, поглавља су импресивне књиге чији је приређивач Ивана Жигон , а ова духовна начела су она оружја које нам 70 година после своје смрти нуди артиљеријски дивизијар Митар Мартиновић у свом дјелу “Битка за Част“.
На дан новомученице Босиљке Пасјанске која је страдала од Арнаута, те су таква мученичка страдања народа и изазвала ослободилачке ратове, нимало случајно овакво раритетно штиво изашло је на светлост дана. „Свему има време, па и сваком послу под небом има време.“ На дан промоције књиге ђенерала Митра Мартиновића, случајно може неко рећи, мада случајности не постоје, Подгорица и цела Црна Гора преживљавају тешке тренутке, до којих су довела вишедеценијска „напуштања Скадра“ пред уценама великих. А Скадар су у том тренутку предали сви – од великих сила, Србије, вековне заштитнице Русије, чак и Краљ Никола, само влада Митра Мартиновића није прихватила велику предају.
Са 43 године, у пуној снази иако као пресудно важан иницијатор победоносног Балканских ратова може славити све ослобођене територије на Балкану, он принципијелно даје оставку на све своје високе државничке положаје. Не прихвата неразборита, непотребна, неправедна напуштања од стране вођа што сматрају да је показивање понизности према великима и безусловно прихватање свих уцјена политичка мудрост која треба да краси власт малих народа.
Како доликује краљевском председнику владе одломке из књиге читала је Њено височанство принцеза Јелисавета Карађорђевић, и Митрови потомци Ивана и Стефан Жигон.
Јунак нашега доба пуковник Милан Јоловић полетно је говорио о „Битки за Част“ и своме дивљењу према Црној Гори и одважности њиних официра и славне историје. У публици се окупио крем интелектуалног српства – представници историјских и војних института, историчари, изасланици Митрополита будимљанско – никшићког Методија и Владике Бачког Иринеја, песници и писци а почасни гост био је и Бјелоруски амбасадор, како је Митар 1915 године више месеци боравио у руском главном штабу као војни аташе Црне Горе у Барановићима на територији данашње Бјелорусије.
Проф др Срђа Мартиновић пише да су Митрове ријечи високо подстицајне, да се иза сваке ријечи сакрива дубље значење, а иза сваке реченице нови смисао. О томе да његова начела нијесу везана ни за једну нацију или вјеру, већ да су намењена свакоме. А највише онима који трагају за светошћу духа, ко трага и успињу се ка Човјеку као врховном начелу. Пише да се овај „ђенералов путоказ човечности може поредити само са Мислима Марка Аурелија, али их по уобличености и дефиницији Митар Мартиновић као аутор надилиази.
Потекао као изданак лозе 14 кнезова и 11 војвода, директни потомак главних протагониста Горског вијенца, ђенерал Митар рекао је све чак и последњим својим гестом , живећи своју „Битку за Част“ до последњег даха. „ По Митровом завештању његови посмртни остатци из Алеје великана у Београду 13, октобра 19168 године пренешени су у његово родно мјесто Бајице и онде сахрањени поред његових знаменитих предака. Овим завршним чином рекао је све о односу према родној кући Мартиновића и Црној Гори. Први сарадник краља у доба Балканских ратова и прва сабља Балканског рата, сабесједник краљева и царева, друг славних војсковођа, род највишег европског племства, најшколованији официр Црне Горе, велики савезник слободе, бескомпромисни непријатељ ропства визионар и мислилац, нашао је спокој међу бајичким боровима, свечано испраћен од највиших црквених великодостојника уз присуство више хиљада грађана. „
Извор: ИН4С
