У региону, према прогнозама Бечког института за међународне економске студије, Црна Гора ће у 2023. години достићи раст бруто домаћег производа од 3,5 одсто, што је највише у региону, док су прогнозе за Србију 1,3 што је најмања вредност
Извештај обухвата и анализира економије 23 земље Централне, Источне и Југоисточне Европе и пружа детаљну прогнозу макроекономских показатеља.
Како се наводи у најновијем извештају WiiW-а, Албанија ће у 2023. години достићи 3,3 одсто БДП-а, Босна и Херцеговина 1,5, Северна Македонија 1,6, док се за Косово наводи вредност од 3,4 одсто БДП-а.
Прогнозе Бечког института за следећу годину указују да ће ове земље имати нешто већи раст БДП, али ће највиши имати Косово (3,9 одсто).
У целој Источној Европи, Мађарска ће имати намањи раст БДП-а у 2023. (-0,5 одсто), док ће 0,2 одсто имати Чешка и Естонија.
За 2023. Институт предвиђа успоравање раста на просечно 1,2 одсто за чланице региона ЕУ.
Чланице ЕУ из југоисточне Европе као што су Румунија (три одсто) и Хрватска (2,5 одсто) имаће упоредно снажан раст, наводи се у извештају.
Очекује се да ће Русија, упркос санкцијама и оштром паду енергетских прихода, расти један одсто и ове године, захваљујући растућој одбрамбеној индустрији.
Након разорног пада 2022 (-29,1 одсто), Украјина би, према прогнозама Института могла да се опорави благо ове године уз раст од два одсто.
Очекује се да ће привреда Белорусија и Молдавија такође ове године расти, након дубоке прошлогодишње рецесије.
Главни покретачи инфлације у Централној, Источној и Југоисточној Европи, како је наведено, јесу високе цене хране и растући профити предузећа.
Катарина Пантелић
Извор: Нова Економија
