Ове године у септембру навршиће се тачно пола вијека од смрти можда и највећег пјесника енглеског језика модерног времена, односно, како рече Јосиф Бродски, највећег ума двадесетог вијека, уопште.
Бродски је овдје, наравно, субјективан али он, исто тако, нипошто није био човјек који се олако разбацивао великим ријечима. Тај човјек је заиста био посебан – и као људско биће и као умјетник. Звао се Вистан Хју Одн (1907 – 1973.).
Неки ће рећи да је највећи енглески пјесник двадесетог вијека Т.С. Елиот, онај који је писао о априлу као “најокрутнијем мјесецу”. Одн у својим стиховима није овјековјечио април, него септембар у величанственој пјесми која говори о дану у којем је почео Други свјетски рат.
Метафизичке истине
Као уредник славне издавачке куће “Фејбер & Фејбер” Т.С. Елиот је одбио објавити прву Однову збирку пјесама. Исти тај Елиот ће, међутим, објавити у свом часопису “Критерион” Однову кратку драму у стиху која се данас објављује на почетку његових сабраних дјела. Тридесетих година прошлог вијека Одн паралелно стиче славу као пјесник и као љевичарски интелектуалац. Свима је ваљда позната прича о његовом фиктивном браку са Ериком Ман, кћерком Томаса Мана, а да би ова тако дошла до британског пасоша.
Одн је био хомосексуалац у вријеме кад истополни бракови нису били дозвољени. Ипак, провео је највећи дио живота у ванбрачној заједници са Честером Калманом. Своје љевичарске и активистичке идеале Одн ће доказати и одласком у Шпанију за вријеме грађанског рата. А непосредно уочи почетка Другог свјетског рата одлази из Европе за Сједињене Америчке Државе.
Вијест о инвазији Њемачке на Пољску, односно о почетку Другог свјетског рата, Одна је затекла у Њујорку на Менхетну. Инвазија и рат почели су првог септембра 1939. године. А славна Однова пјесма зове се, наравно, “1. Септембар 1939”. Апсолутно маестрално предавање које је Јосиф Бродски одржао о овој пјесми студентима Колумбија Универзитета уврштено је у његову књигу есеја “Удовољити сенци”. Деведесет и девет стихова ове пјесме Бродски сецира до најситнијих детаља и не скрива усхићење пјесником који је волио, да употријебим ријечи самог Бродског, преводити метафизичке истине у обичан здрав разум.
Проклета лаж
Стихови о томе да како и ђаци знају да они којима се зло чини злом узвраћају актуелни су подједнако били и онда као што то јесу и данас, но неке од слика што су ономад биле тек опис мјеста с којег се пјесник обраћа публици данас као да су симболичније него у вријеме у којем је пјесма настала. Септембарски датум, плус Менхетн, плус мирис смрти – и све више подсјећа на рушење двију кула Свјетског трговачког центра неголи на Други свјетски рат. Довољно је подуплати јединицу да први септембар постане једанаести. А кад из четврте строфе завапе слијепи небодери чини нам се опет да је пјесма настала у наше вријеме.
Задњи стих предзадње строфе је оно фамозно “Морамо се вољети или умријети”. Строги и прецизни Одн је, кажу, након што је пјесма објављена презрео овај стих. Рекао је како је то проклета лаж јер ионако морамо умријети. Зато је у наредном издању “или” постало “и”: “Морамо се вољети и умријети”, но то ионако није имало превише смисла, била је то – каже Бродски – “баналност с неком заваравајућом атмосфером дубине”. Због незадовољства овим стихом Одн је пјесму посве избацио из својих сабраних дјела и практично забранио њено објављивање за свог живота. Ни данас је нема у његовим сабраним дјелима, макар ју је Едвард Менделсон уврстио у неке изборе из Однове поезије.
Након Другог свјетског рата Одн углавном живи на релацији Америка – Аустрија. У том периоду настају неке од његових најбољих пјесама попут “Пада Рима” (1947.), “Ахилејевог штита” (1952.) или неколико циклуса перфектних кратких пјесама. И даље је, као и готово цијелог живота, радио као професор, а студенти га памте као предавача неисцрпне енергије и неизрециво страсног пушача. Бродски је Одна посљедњи пут видио два-три мјесеца пред смрт овог старог мајстора. Били су на вечери код Спендера у Лондону, а Одну је столица била прениска, па му је домаћица подметнула два тома Оксфордског рјечника, а Бродски је помислио како је Одн једини човјек који те томове има право користити за сједење.
Чудесни путеви
Поезија је била његов живот. Рана слава Бродског у англосаксонском свијету понајвише је Однова заслуга. Почетком и средином шездесетих година двадесетог вијека Одн је у сарадњи с Бранком С. Брусаром преводио и једног овдашњег пјесника. Ријеч је о рођеном Јајчанину и матуранту Гимназије у Бањалуци, Николи Шопу, лику са једне верзије банкноте од стотину конвертибилних марака.
Шоп је неколико година старији од Одна, а надживио га је за десетак, мада му се живот кретао на много мањем географском простору од Одновог. Биографију бисмо му могли сажети и овако: Рођен у Јајцу 1904. године, гимназију похађао у Бањој Луци, студирао у Београду. Зналац класичних језика доста је преводио с латинског, а написао је и студију “Књига о Хорацију”. За вријеме њемачког бомбардовања 1941. године скочио је с балкона и тешко повриједио кичму те је остатак живота провео везан уз постељу.
Умро је у Загребу, у јануару 1982. године, само неколико дана након Крлеже, као да је хтио да му и смрт остане непримијећена. Ипак, ту коинциденцију је нотирао Предраг Матвејевић коме дугујемо и овај лапидаран опис Шоповог посљедњег испраћаја: “Спровод му је био посве сиротињски, у најљепшем смислу те ријечи”. Успут буди речено, пет година послије Шопове смрти, књига његових драма одштампана је управо код бањалучког “Гласа”.
Одн је један од бесмртника енглеске књижевности и сваки аспект његовог рада добија дужну пажњу. У том смислу је и за Николу Шопа, матуранта Гимназије у Бањалуци, велика ствар да га је преводио толико велики и значајан пјесник. Није безначајно ни да су ти преводи објављивани у часопису “Енкаунтер”, једној од важних “кота” у симболичком културном рату који је пратио Хладни рат. Мада је Шопова поезија лишена директне дневне политичности, њени метафизички тонови могли су учинити да она у тој епохи, а из социјалистичке и активистичке перспективе, дјелује помало субверзивно.
“Читање Одна један је од ријетких начина (ако не и једини) да се човјек осјећа пристојним”, каже Бродски. Лијепо је да су чудесни путеви свјетске књижевности повезали Одна с једним пјесником с наших страна.
Извор: Глас српске
