Пише: Оливер Јанковић
Фудбалери Барселоне, за разлику од кошаркаша, ватерполиста и рукометаша овог каталонског клуба, тек трећи пут стижу на територију Србије у такмичарским наступима. И сва три пута играју против Црвене Звезде.
Први пут је то било 1982 у првом колу тадашњег Купа побједника купова. Тада је Барселону предводио најбољи играч свијета (свих времена) Марадона који је са своја два гола (поготово другим) пресудио црвено-белима (2 :4) у незаборавној утакмици, са два прелијепа гола Рајка Јањанина у мрежи шпанског клуба.
Други пут, на јесен 1996, исто европско такмичење КПК, Звезда је играла реванш у Београду (први меч изгубила 3 : 1 у Каталонији), пред пуном Мараканом. Против њих је играо дрим – тим са Роналдом (Бразилцем), Стоичковим, Фигом, Попескуом, Бланом, Надалом (стрицем од тенисера), Гвардиолом (да овим што је сад најбољи клупски тренер), Луис Енрикеом и Ђованијем. Па ипак Звезда је одиграла херојских и поносних 1:1 у којој утакмици су играчи (ови горе поменути) Барселоне, стријепили до краја утакмице да не изгубе!
Али прошла су херојска времена. Нико нормалан не очекује да Звезда може парирати овој данашњој Барселони, која није ни близу по квалитету ни оној Марадониној, ни оној Роналдовој…Али је Звезда још мање на нивоу оне екипе коју је предводио Рајко Јањанин, или оне коју је Пижон 1996 водио са клупе.
Навијачи Звезде оправдано страхују да би ово могло бити неравноправнији дуел од оних 1982 и 1996. Али, како је лопта округла, вјерују да би могла вечерас да добије и неки неочекивани обрт.
