Ниједна кредитна институција у Црној Гори није заинтересованоа да се прикључи клирингу међународних плаћања у девизама, изјавили су за дневни лист „Дан“ у Централној банци Црне Горе (ЦБЦГ), одговарајући на питање зашто и даље нема директног платног промета са Србијом, преноси Bankar.me.
„ЦБЦГ нема мандат да утиче на комерцијалне послове и услове банака и не може обавезати кредитне институције који ће платни систем користити приликом међународних трансакција са финансијским институцијама у Србији или било којој другој земљи, осим у случају када се ради о активностима које би имале директан утицај на финансијску стабилност“, навели су у Дирекцији за комуникације ЦБЦГ.
Питање успостављања директног платног промета између Црне Горе и Србије актуелно је већ деценију и по, а комуникација са Народном банком Србије (НБС) о овом питању, како су навели, није ни прекидана.
„Наиме, још 2007. године гувернери централних банака Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине закључили су билатералне споразуме о клирингу међународних плаћања, са циљем да се успостави регионални мултилатерални клиринг на територији ових држава. За оператера система, односно процесора, овлашћена је Народна банка Србије. И од 2007. године до данас користи га 13 од 21 кредитне институције у Србији и шест од 23 кредитне институције у Босни и Херцеговини“, прецизирали су у ЦБЦГ.
Истакли су да су сви предуслови за операционализацију овог платног система већ успостављени.
„Неопходна инфраструктура је обезбеђена од потписивања споразума, односно од 2008. године, а за имплементацију је потребно да нека од кредитних институција у Црној Гори покаже заинтересованост и поднесе захтев за закључење уговора о учешћу у клирингу“, рекли су у ЦБЦГ.
На питање шта би банке, а шта клијенти добили, а шта изгубили успостављањем платног промета са Србијом, у ЦБЦГ су рекли да би клијенти имали још један платни систем на располагању за реализацију међународних платних трансакција.
Да ли би био јефтинији или скупљи од оног који сада SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication)
обезбеђује, немогуће је проценити у контексту Црне Горе с обзиром на то да ниједна банка за сада није заинтересована за кориштење овог система.
Претпоставка да банке не желе да користе овај систем због потенцијалног губитка великих прихода банака по основу накнада је неодржива, исто као и констатације да нема трошкова за крајњег корисника овог система, преноси Банкар.ме.
У прилог неодрживости овог аргумента, како су навели, најбоље говори чињеница да су све кредитне институције у Црној Гори јако заинтересоване за што скорији улазак Црне Горе у јединствено подручје плаћања у еврима (СЕПА) које ће омогућити да потрошачи и фирме могу уплаћивати и примати плаћања у еврима под једнаким основним условима, правима и обавезама, као у земљама Европске уније.
Извор: novaekonomija.rs
