Ратни је и програм СДА, то је током минулог пролећа и лета свима постало јасно, не само кроз парадирање парамилитарних снага, запаљиве Бакирове изјаве, већ кроз свођење читаве бошњачке политике на једну карту: рат против Срба у БиХ и затирање силом њихове аутономије, у погодном међународном тренутку.
Пораз на изборима за члана Председништва БиХ, Бакир Изетбеговић објаснио је удруживањем других 11 бошњачких странака против њега и СДА. Али, Бакиров пораз има и једну додатну димензију: поражена је ратна странка међу Бошњацима; ратна не само по свом пореклу, него и по својој спрези са службама безбедности, радикалним крилом Исламске заједнице, јастребовима међу англосаксонским исламофилима и радикалним сунитима на Блиском истоку.
Ратни је и програм СДА, то је током минулог пролећа и лета свима постало јасно, не само кроз парадирање парамилитарних снага, запаљиве Бакирове изјаве, већ кроз свођење читаве бошњачке политике на једну карту: рат против Срба у БиХ и затирање силом њихове аутономије, у погодном међународном тренутку. Ако Милорад Додик, опстане на челу Републике Српске, то ће бити највише захваљујући таквој политици Бакира Изетбеговића и СДА. СДА се никада није демилитаризовала након 1995., привремено смиривање ситуације у Босни та странка видела је само као прилику за учвршћивање бошњачког идентитета, и, разуме се, стално манипулисање њиме.
Али, живот се не састоји само од постмодернистичких политика идентита. Како је написао један бошњачки интелектуалац пре пар година у гласилу Исламске заједнице Препороду: „Никада ми Бошњаци нисмо стајали боље у идентитетском питању: нација, језик итд, и никада нисмо економски горе живјели.“ Вероватно је тај фактор економског опустошења Босне дошао сада на наплату Бакиру Изетбеговићу (и његовој у све штеле умешаној супрузи Себији). СДА, међутим, остаје најјача бошњачка странка. Било би добро ако би се под притиском реалних животних проблема СДА демилитаризовала. Ако не она, онда бар већина Бошњака, Срба и Хрвата у БиХ.
Александар Живковић
