Влада Џозефа Бајдена имала је тајни договор с талибанима па су нови авганистански владари, од којих су Американци бјежали, обезбјеђивали те исте Американце током евакуације из Кабула.
Талибани су дочекивали Американце на зборном месту и испраћали их до аеродрома, предајући их америчким војницима на посебним гејтовима, сазнаје Си-Ен-Ен. „Туре” су организоване неколико пута дневно.
Како наводи телевизијска мрежа из Атланте, позивајући се на неименоване изворе, Пентагон је задовољан сарадњом јер није било инцидената и Американци су безбједно стизали до своје војске. Ипак, поједини грађани су казали новинарима да су били затечени кад су чули да је влада тражила од њих да живот повјере групи која је у вријеме 11. септембра штитила Ал каиду. Има навода да су талибани у ријетким случајевима одбијали да спроведу поједине Американце или странце који су амерички резиденти, па су они ипак морали да пронађу други начин да стигну до аеродрома.
Неименовани војни званичници тврде да је Бајденова влада жељела да талибани заштите Американце од огранка Исламске државе у Авганистану, који је прошле седмице извео терористички напад на аеродром у Кабулу, убивши 13 америчких војника и 170 Авганистанаца. Авенија Пенсилванија није хтјела да званично коментарише извјештај Си-Ен-Ена, али је током посљедње двије седмице, колико је трајала акција „извлачења” Американца, других западњака и бројних Авганистанаца, истицала да талибани сарађују и да не ометају евакуацију. Команданти Пентагона су прошле седмице потврдили да талибани чувају леђа и америчкој армији јер су штитили аеродром од Исламске државе, пренио је „Волстрит журнал”.
За тајни споразум сазнало се након што се директор Централне обавјештајне агенције Вилијам Бернс прошле седмице у Кабулу састао с талибанским лидером Абдулом Ганијем Барадаром. Тако су талибани, који су код западњака и њихових сарадника покренули паничан страх, истовремено обезбјеђивали животе Американаца у бјекству. Тај договор је подстакао америчку и свјетску јавност да се запита које би то још тајне договоре могли да имају талибани и вашингтонска влада. Сарадња између дојучерашњих непријатеља далеко је извјеснија него што се наслућивало на основу хаотичних сцена евакуације, која је завршена у понедјељак, кад је Америка званично повукла војску из Авганистана.
И поред тога што је против талибана водила најдужи рат у својој историји, Америка је посљедњих година одржавала војне и дипломатске контакте с авганистанским милитантима, који су резултирали преговорима у Дохи у Катару. Тадашња администрација Доналда Трампа договорила је повлачење, које је Бајденова влада спровела у дјело. Већ прошле године Пентагон је јавно потврдио да је пружио „крајње ограничену подршку” талибанима у борбама против Исламске државе у Авганистану, а медији су преносили да је та помоћ стигла у виду ваздушних удара на положаје терориста. Како је у то вријеме јављао сајт Дифенсван, посвећен војним питањима, амерички званичници су оцијенили да су талибани „показали да су способни” да се боре против Исламске државе, која је заједнички непријатељ Вашингтону и новоуспостављеном Исламском Емирату Авганистан.
Државни секретар Ентони Блинкен потврдио је у понедјељак да више нема америчких дипломата у Кабулу, као и да ће америчка амбасада у Авганистану радити из Дохе. Ипак, Блинкен је истакао да, иако се завршила америчка „војна мисија”, Вашингтон наставља интензивно дипломатско ангажовање у Авганистану. Између осталог, биће укључен и у преговоре између талибана и других политичких снага.
Показатељ будућих односа биће и Бајденова одлука да ли да Кабулу дозволи да повуче скоро десет милијарди долара, колико Авганистан чува у Сједињеним Државама. Иако су славили америчко повлачење, освајачи, свјесни да земљи пријети глад, позвали су Бијелу кућу да економски и дипломатски помогне Авганистану. Америчка добра воља зависиће и од тога колико се нови капетани авганистанске државе покажу приљежни у ратовању против терористичких група попут Исламске државе и остатака Ал Каиде.
И Бајден је свјестан да његова влада не може да има утицај на Авганистан и да не може да спријечи тамошње јачање кинеског или иранског утицаја ако не буде одржавала контакте с Абдулом Ганијем Барадаром. Шеф Западног крила је истакао да сарадња с дојучерашњим непријатељима „није питање повјерења, већ заједничких интереса”. Војни аналитичари оцјењују да ће двије стране размјењивати обавјештајне податке и усклађивати нападе на терористе, при чему ће донедавни авганистански побуњеници, који су једва чекали да америчким војницима виде леђа, поздрављати америчке ваздушне ударе на Исламску државу.
Како закључује „Њујорк тајмс”, вашингтонску владу и талибане чекају године, ако не и деценије „сарадње и сукоба, компромиса и такмичења док буду одржавали однос у којем ниједна страна не може сасвим да толерише другу, али ни да живи без ње”.
Јелена Стевановић
„Стање ствари“
