
Православни вјерници у Црној Гори славе Бадњи дан, који најављује најрадоснији хришћански празник, Божић – рођење сина Божјег Исуса Христа. Бадњи дан је добио име по бадњаку који се, према древном обичају, са првим сутоном, уноси у дом уз посебан ритуал. Бадњак је младо храстово или церово дрво.
Бадњак је симбол дрвета које су, према предању, пастири донијели Јосифу и Марији да заложе ватру и загрију пећину у којој је рођен Исус. Бадњак се пали уочи празника и гори до Божића, када се објављује радост Христовог рођења. Уочи Божића сламом се посипа под, а домови претварају у витлејемску пећину у којој је рођен Исус Христ, који је повијен у сламу и коме су се најприје поклонили пастири.
Историчар Владан Дујковић је објаснио етимолошко поријекло Бадње вечери:
,,Бадње вече у преводу са старословенског значи бдити, односно не спавати. И заиста у опису прославе Божића, без обзира о којем крају говоримо, увијек је присутна ноћ без спавања“.
У сеоским кућама слама лежи и по три дана, док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак. Куће се посипају житом. Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око обавезно посне трпезе. Бадњи дан и вече 6. јануара славе све православне цркве и вјерници који поштују Јулијански календар – Српска православна црква, Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.