Четрдесет и који километар аутопута коштао је скоро милијарду евра, а за седам година изградње смењивале су се четири црногорске владе и пет пута је завршетак радова одлаган.
Од отварања аутопута Колашин-Подгорица, названог по кћерци краља Николе – принцези Ксенији Петровић ретко ко се, на путу од Србије ка Црној Гори одлучује за мукотрпну вожњу уз кањон Мораче. Можда само авантуристи или југоносталгичари. Али вреди. У осами клисуре упознају се невероватни људи и чудесна историја.
Будимир Влаховић већ деценијама производи, како он каже „дарове природе“: мед, пекмезе, разне сирупе и домаћу ракију на свом имању и продаје их на деоници магистрале поред Мораче, подно брда Ровци. Написао је и неколико књига историјског садржаја, а из пасуса издања „Кључ Земана“ преноси упечатљиву причу.
„Ова клисура је суви камен, кроз који је само река могла да прође. Наш посланик у скупштини Краљевине Југославије, Никола Јовановић, пореклом из ових крајева имао је необичан доживљај са краљем Александром. Улази краљ у парламент, сви устају, сем Николе.“
Краљ му прилази и упита “Зашто не устанеш?”
„Не могу господине. Ако ми пружите мали прст, ја ћу устати.“
Краљ му пружи руку и пита га за јадац, а Никола објасни да му треба пут кроз крш ка Ровцима. Уписа Александар захтев у своју бележницу, али на жалост, већ следеће године страдава у атентату у Марсељу.
Краљева бележница је проверена, и 1937. године дат налог архитекти, словенцу Францу Кавки да пробије стене уз Морачу. Пут је био узан, само коњ са товаром да пролази…
Извор: rtv.rs
