Понедељак, 4 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Арктички лед се топи застрашујућом брзином!

Журнал
Published: 16. март, 2022.
Share
SHARE

Нови сателитски подаци открили су да се Арктик топи „застрашујућом брзином“ због вишка топлоте настале емисијама гасова са ефектом стаклене баште.

Ледене површине на Арктику све су тање

Масивни дебели слој леда заменио је мање постојани сезонски морски лед који се сваког лета потпуно истопи.

Током протеклих 18 година, зимски морски лед Арктичког океана изгубио је трећину своје запремине, што је запањујућа количина која је можда била потцењена у прошлости, наводе истраживачи.

То је прва студија која користи године сателитских података за процену дебљине леда и дубине снега на врху.

„Дубина арктичког снега, дебљина и запремина морског леда су три веома изазовна мерења за добијање података“, истакао је научник Рон Квок са Универзитета у Вашингтону.

Додаје да је изузетан губитак запремине арктичког зимског морског леда – једна трећина зимског обима леда изгубљена за само 18 година.

Arctic Ice Already Thinning at a 'Frightening Rate', Satellites Reveal https://t.co/jrxQryYKk6

— ScienceAlert (@ScienceAlert) March 15, 2022

Подаци су добијени са сателита ICESat-2 и радара CryoSat-2 који круже око Земље.

Оно што студију чини важном је начин на који комбинује податке добијене технологијама LiDAR и ICESat-2, које су покренуте пре три године, као радарска технологија CryoSat-2.

Док LiDAR користи ласерске импулсе, а радар користи радио-таласе, оба детектују објекте (у овом случају снег и лед) на основу рефлексије која се одбија на њих.

Без ових података, проценити дебљину леда је тешко, због начина на који снег може да оптерети лед и промени начин на који плута у океану.

Користећи климатске записе за процену дубине снега у прошлости, научници су прецењивали дебљину морског леда и до 20 одсто или 20 центиметара, сугерише студија.

Познато је да је вишегодишњи лед дебљи и отпорнији на отапање од сезонског леда – можете га замислити као неку врсту резервоара за Арктик. Како се исцрпљује и замењује сезонски лед, очекује се да ће се укупна дебљина и запремина арктичког морског леда брзо смањити.

Arctic sea ice has lost about a third of its peak winter volume in the past 18 years, according to a new study using #ICESat2 and @ESA_Cryosat-2 data: https://t.co/tB1rAheT8X pic.twitter.com/k1UsdzTuUh

— ARCHIVED – NASA Ice (@NASA_ICE) March 10, 2022

„Научници истичу да нису очекивали да ће лед бити толико тањи за само три године“, рекла је научница поларних области Сара Кацими из Лабораторије за млазни погон на Калифорнијском институту за технологију.

Комбинујући претходне записе са старијег сателита ICESat истраживачи процењују да је око 6.000 кубних километара зимске запремине леда изгубљено током протеклих година.

Мање леда значи огроман поремећај за екосистеме. То би на крају могло да промени кључне океанске струје на које се сви ослањамо, а највероватније и да убрза климатске промене које се дешавају свуда око нас.

Смањење наших емисија фосилних горива је једини начин да то зауставимо и сви ми и даље можемо имати моћнију улогу него што вероватно схватамо.

У међувремену, новији сателит ICESat-2, лансиран 2018. године, ради како је предвиђено, а ми добијамо више података о нивоима леда на Арктику него икада раније.

„Садашњи модели предвиђају да до средине века можемо очекивати лета без леда на Арктику, када старији лед, довољно дебео да преживи сезону топљења, нестане“, истакла је Сара са Калифорнијског института за технологију.

Извор: РТС

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Бајер ће наставити да производи љекове у Русији
Next Article 1987: Великосрпска агресија или нешто друго

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Кристина Кљајевић: Бора Станковић, писац који је разумео жене

Пише: Кристина Кљајевић Велике куће утонуле у тешку пролећну земљу, јунаци који сањају радије „него…

By Журнал

Утопија социјализма

Прошло је 25 година од како је црквена Издавачка кућа Светигора са Цетиња објавила превод…

By Журнал

Горан Радоњић: Данило Киш – класик књижевности ХХ вијека

https://youtu.be/d8YDym7M1js?si=xeUn7w20GodKQaOw У подгоричкој библиотеци „Радосав Љумовић“ (11. децембра 2025, године) предавање о Данилу Кишу, под…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураМозаикНасловна 1СТАВ

Политички вампиризам у Црној Гори (Сасвим мали појмовник пакла)

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 5Политика

„Београдски синдикат” концертом распалио ДПС, опет траже да им се забрани улазак у Црну Гору

By Журнал
Мозаик

Списи светог Дионисија Ареопагита

By Журнал
МозаикНасловна 5СТАВ

Грубач: Први предуслов је да се открију убице и налогодавци Славољуба Шћекића и Душка Јовановића

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?