Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

„Архипелаг“ састављен од поезије и прозе

Журнал
Published: 12. јул, 2024.
Share
Фото: Дан/Живана Јањушевић
SHARE

О књизи „Архипелаг” у којој су сабрани радови 37 аутора, просвјетних радника, као и разлозима за њено публиковање, говорили су Славица Илинчић, директорка Народне библиотеке „Радосав Љумовић“, иницијаторка издавања ове публикације, мр Сања Војиновић и мр Милорад Дурутовић, чланови уређивачке редакције. Додајмо, поред њих у редакцији је био и Стефан Синановић.

Како је навела Илинчић, Библиотека поред своје основне дјелатности већ четири деценије његује и културно-издавачку дјелатност. Најавила је и подсјетила да је Библиотека ове године саиздавач Изабраних дјела Петра II Петровића Његоша, Изабраних дјела Марка Миљанова, Дневника Борислава Пекића у седам томова, репринт издања збирке Радосава Љумовића из 1925. године. Ту су и публикације Библиотеке „Гласник“ и „Латица“, као и зборник пјесама младих стваралаца окупљених у Библиотеци, додала је Илинчић.

Напоменула је и да је као претходно дугогодишњи просвјетни радник осјећала потребу да се ова професија прикаже и из једног љепшег, стваралачког, умјетничког угла, који није повезан само са проблемима.

– Оваква једна збирка представља покушај да шира јавност упозна стваралачку страну људи који васпитавају и образују дјецу, а које не треба препознавати само по јединицама и петицама, или њиховом незадовољавајућем статусу у нашем друштву. Такође, разлог је и програмска оријентација библиотеке да што тјешње сарађује с основним и средњим школама, јер нам је циљ заједнички – учинити све како би се дјеца и омладина вратила књигама и читању – рекла је Илинчић. Нада се, додаје, да ће „Архипелаг“ означити ново поглавље у друштвеном животу просвјетних радника.

Публика и аутори, (Фото: Дан/Живана Јањушевић)

Библиотека је објављивањем зборника „Архипелаг“ направила значајн искорак и проширила тематски оквир у погледу издаваштва, рекла је Војиновићева.

– Због жанровске и узрасне разноликости зборник је насловљен „Архипелаг“. Зборник отвара поезија настајала годинама уназад, а која доноси посебан сензбилитет и знаковитост која нас упућује на промишљање над стиховима различитих аутора. Наставља се прозним текстовима које потписују како нови аутори тако и они с којима смо се упознали кроз поезију. Спектар тема и мотива је разнолик, а у поетском одређењу могли бисмо рећи да се ауторска поетика креће од романтичарске све до неких постомодернистичких обриса – рекла је Војиновић, наводећи да је наглашена, заједничка нит зборника – педагошка.

Јединствена и смисаона цјелина

Дурутовић је овом приликом рекао да зборник има специфичну вриједност, и то не само у естетском или симболичком смислу, већ и у смислу интелектуалног и етичког кредибилитета који је ова професија уживала у неким временима, а који је пожељан и претпоставка је напретка и нашег, савременог друштва. Наслов „Архиплеаг“ описује карактер овог зборника, додао је он.

– Ауторски гласови, прозни и пјеснички, овдје доиста функционишу као поетско острвље у океану нашег свакодневља које за књижевно стваралаштво оставља сасвим мало простора, тек понеко острво што попут оазе може да прихвати неког савременог Одисеја – рекао је Дурутовић, напомињући да овај „Архипелаг“, без обзира да ли је ријеч о прозном или поетском стваралаштву, за дјецу или за одрасле, има статус јединствене, смисаоне цјелине.

Након излагања промотора своје стихове и прозу читали су аутори присутни на промоцији.

Извор: Дан

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Војин Грубач: Прича о литијуму је завршена као и око шума и Космета
Next Article У раскораку: Срби у Хрватској у дневнику Милована Ђиласа (Први дио)

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Мандић нема држављанство

Андрија Мандић је држављанство Црне Горе изгубио по сили закона 27.4.2009.- нема легално држављанство Србије…

By Журнал

Зоран Костић – Цане на Дијалошкој трибини: Човјек треба прво да се ослобађа од самога себе

Господин Зоран Костић – Цане синоћ,16. децембра 2025. године, говорио је на Дијалошкој трибини у…

By Журнал

Кијев спреман за преговоре са Русијом о неутралном статусу

Украјина је спремна да започне преговоре са Русијом о неутралном статусу, међутим, неопходне су гаранције…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Драган Амброзић: Пример другачијег мушког постојања

By Журнал
Слика и тон

Милош Лалатовић: Тренутак, кад је мени почео мир

By Журнал
Слика и тон

Милош Лалатовић: Светитељи, којих нијесмо свјесни, брат Драгослав Драги Живановић

By Журнал
Слика и тон

Уметник побуне и протеста, чији су бубњеви постали легенда: Овације документарцу о Драгољубу Ђуричићу на 38. ФФ Херцег Нови

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?