У старом језгру града под земљом нађене су кости, бунари и грнчарија
Археолошки предмети нађени су на градилишту у старом језгру Новог Сада, у дворишту Саборне цркве Светог Ђорђа у Пашићевој улици. Усред заштићене просторне културно-историјске средине срушена је једноспратница новосадске црквене општине. Зграда је требало да буде реконструисана, али дошло је до промене плана и порушена је да би се дигла нова, а под земљом су нађене кости, бунари и грнчарија.
После рушења је у улози сведока историје задржан један зид те зграде и улична фасада као подстник на минула времена. Одавде, са простора данашњег старог језгра, Нови Сад је почео да расте као град пре више од три века. Зграда је с почетка 19. столећа, али те куће више нема и то може да баци сенку на бригу о наслеђу.
„То није смело да се деси. У епицентру, средишту драгоцене новосадске локације на којој су Саборна црква, Платонеум и Змај Јовина гимназија, ти се усудиш да склониш историјску кућу која је припадала амбијенту. Одболовала сам то недељу дана”, каже за „Политику” историчарка уметности Донка Станчић, некадашња директорка Завода за заштиту споменика културе Новог Сада.
Старо језгро Новог Сада проглашено је културним добром 2008. године, решењем републичке владе, као просторна културно-историјска целина. У форми у којој је сачувана – како је тада навела влада, та целина је почела да се обликује од краја 17. века, при чему урбана матрица градског језгра садржи објекте који су грађени од настанка нововековног града до краја 20. века.
„На месту парохијског дома је и пре постојала кућа, али подаци прате почетак 19. века. Обновљена је када је обнављана и Саборна црква, 1905. године, на чему је радио исти пројектант Михајло Харминц”, каже историчарка уметности која је оставила бројна сведочанства о новосадским кућама, исписавши између осталог и дело „Уметничка топографија Новог Сада” и „Од куће до куће”, а оставила је стручна тумачења и о Владичанском двору, Бановини, Градској кући, манастирима…
„Била сам у кући која је срушена. На првом спрату био је трособан парохијски стан, а сада ће изнад тога бити још два трособна стана, значи биће надоградње. Али најспорније је што те куће више нема”, наводи Станчићева.
Како истиче „Та кућа је била дебелих зидова, у приземљу драгоцених барокних сводова, све је то проглашено ’склоно паду’, али ја то не видим тако. Дозвољавам да су биле пукотине, али зато имамо конзерваторе, стручњаке који су научени шта се са тим ради”, додаје.
На локацији у Пашићевој улици ангажован је, и око рушења и око археологије, Покрајински завод за заштиту споменика културе. У његове руке су пренета, како сазнајемо, одобрења надлежног Завода за заштиту споменика културе града Новог Сада, односно издати су услови за радове и истраживања. Одговорнима у овим институцијама доставили смо питања, а одговор добили после два дана.
На терену се од радника може чути да је на градилишту нађено неколико гробница са костима, цигле од седам зиданих бунара и предмети од глине, те да ће бити предати Музеју града Новог Сада.
Археолог Дивна Гачић из Музеја града, каже за „Политику” да о материјалу још не може да се изјасни, јер није стигао, а по процедури очекује га са пропратном документацијом из завода. Она је иначе једини преостали археолог међу стално запосленима у градском музеју.
Снежана Ковачевић
Извор: Политика
