Пише: Милија Тодоровић
Кад чујем неког како каже да „овог пута неће изаћи на изборе“ и да му је „свега доста“, замишљам домаћина куће или дворишта који каже да ове зиме неће очистити снијег испред куће или на прољеће неће покосити „опет исту“ траву, а сада неће пограбити „увијек исто“ жуто лишће! Неупоредиво? Па само онима који су навикли на комунистички диктат (било да су били симпатизери исте или се од ње склањали) једне партије, и који су очекивали неког „новог Мила“ послије МЂ. Неког ко ће ударити шаком о сто, похапсити кога треба, завести ред, вратити народу паре…и наравно, да би све било ефикасно, не питати много наоколо шта ко мисли. Људи који кажу да више неће на изборе, спадају у политички непросвећене људе који очекују да неко, умјесто њих, уреди друштво. А том неком они су већ дали глас, евентуално два и – не пада им на памет да више покушавају. Они не знају да су правила парламентарне демократије (види само Италију, ту преко мора) таква да се власт бира, готово па сезонски, као што се бере грожђе, прави ракија, окопава око куће…. Уколико имамо среће да једна власт повеже цио мандат, утолико боље, али рукавице, маказе, метла и грабуље морају бити спреми сваки час, ако се ради о политички одговорним људима. А ако се ради о онима који су само „три пут видели Тита“ и остало их не занима, таквима ће о судбини одлучивати „друг Стари“. Мислим, владаће увјек исти и „они стари“ јер господин апстинент нема живаца ни воље да уређује своје двориште.
При том, треба разјаснити, изласком на изборе, не чинимо ми услугу неком ко ће сјутра да засједне у фотељу (а хоће неко сигурно) него што чешћим изборима и што редовнијим провјерама расположења грађанства, сваки такав „фотељаш“ постаје свјеснији да му није дуг рок у тој улози. Напротив, само не-излазак на изборе од неког фотељаша прави могућег вишедеценијског диктатора. Погледајте гдје најдуже владају неки ликови? Тамо гдје је излазност око 50% или нижа.
Дакле, не чинимо ми услугу политичарима, него нашим изласком и избором правимо од њих оруђе у нашим рукама, којим тријебимо из нашег друштва све оно што не ваља…. Чистим снијег, а пукла ми лопата? Одустајем од чишћења? Не. Тражим другу. Не ваља пластична лопата? Дај ми металну. Не могу лед да разбијем металном лоптом? Дај ми крампу, дај ми врећу соли….
Од парламентарне понуде не треба очекивати превише. То нијесу чудотворци. То су добротвори у покушају. А да не би добротвори постали диктатори, треба гласати и само гласати. Сад за овог, сад за ону… али не дозволити да се вашим не-изласком на изборе неко бетонира на својој позицији и да, сликовито речено, зарасте коров, у нашем дворишту.
