Пише: Антонија Цимерман
Превод: Журнал
Након пораза од Британаца у Првом опијумском рату, династија Ћинг је 1842. потписала уговор који је Кину осудио на више од сто година страног угњетавања и колонијалне контроле над трговинском политиком.
То је био први у низу касније прозваних „неравноправних уговора“: у њима је тадашња војна и технолошка суперсила, силеџијским методама, наметала једностране услове како би покушала да смањи свој огроман трговински дефицит.
Звучи познато? Пребацимо се готово два вијека унапријед — и Европска унија почиње да схвата како је било бити Кина.
Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен пожурила је прошлог мјесеца у Трнбери, голф-одмаралиште Доналда Трампа у Шкотској, како би закључила изразито неуравнотежен трговински споразум. Тај потез подигао је узбуну међу политичарима и аналитичарима да је Европа изгубила полугу за коју је вјеровала да је има као једна од водећих глобалних трговинских сила.
Критичари фон дер Лајен брзо су поручили да прихватање Трампове царине од 15 одсто на већину европске робе представља чин „покорности“, „јасан политички пораз ЕУ“ и „идеолошку и моралну капитулацију“.
Ако је рачунала да ће тиме држати америчког предсједника на дистанци, сачекало ју је грубо отрежњење. Једва да се мастило на споразуму осушило, Трамп је у понедјељак отишао корак даље и запријетио новим царинама ЕУ због дигиталних регулатива које погађају америчке технолошке гиганте. Ако се Унија не „усклади“, САД ће обуставити извоз кључних технологија за микрочипове, упозорио је.
Његов тираду изговорио је мање од седам дана након што је Брисел вјеровао да је од Вашингтона добио писмену гаранцију да су европска дигитална правила — и суверенитет — сигурни.
Трамп ову принудну предност може да користи јер, као и британски империјалисти у 19. вијеку, у рукама држи војне и технолошке карте и добро зна да је његов саговорник у обје области далеко иза. Свјестан је да Европа не жели да се суочи са руским предсједником Владимиром Путином без америчке војне подршке и да не може функционисати без америчке чип-технологије, па зато сматра да може диктирати трговинску агенду.
Европски комесар за трговину Марош Шефчович прошлог мјесеца је прилично отворено наговијестио да је договор са САД одраз европске стратешке слабости и потребе за америчком подршком. „Овдје се не ради само о… трговини: ријеч је о безбједности, ријеч је о Украјини, ријеч је о актуелној геополитичкој нестабилности“, објаснио је.
Трговински споразум је „директна посљедица европске слабости на пољу безбједности — чињенице да не може сама да обезбиједи сопствену војну сигурност и да је пуне двије деценије пропуштала да улаже у своју одбрану“, оцијенио је Торстен Бенер, директор Глобалног института за јавне политике у Берлину. Он је, уз то, указао и на промашаје улагања у „технолошку снагу“, као и на то да ЕУ није продубила јединствено тржиште.
Баш као и руководство династије Ћинг, Европа је годинама с презиром игнорисала знакове упозорења.
„Сада плаћамо цијену зато што смо током прве Трампове администрације преспавали узбуну — и поново утонули у сан. И надам се да то није оно што радимо и сада“, рекла је Сабине Вајанд, генерална директорка за трговину у Европској комисији, у понедјељак на панелу Европског форума у Алпбаху. Говорила је прије Трамповог најновијег удара по питању технолошких правила.
Јасно је да Трампова непредвидива царинска игра није ни близу краја и да ће блок од 27 држава ове јесени готово сигурно бити суочен с новим политичким понижењима и неравноправним исходима преговора. Да се тај образац понижења не би учврстио, ЕУ пред собом има огроман задатак: да смањи зависност од САД — у одбрани, технологији и финансијама.
Трамп о НАТО-у: Ми имамо,,велики лијепи океан“ који нас дијели од проблема
Бурне воде
Нанкиншки уговор, потписан под присилом 1842. године на броду ХМС „Корнволис“, британском ратном броду усидреном у ријеци Јангце, обавезао је Кинезе да британским колонизаторима уступе територију Хонгконга, плате одштету и пристану на „фер и разуман“ царински режим. Британским трговцима је одобрено да тргују у пет „уговорних лука“ — и то са ким год пожеле.
Опијумски рат означио је почетак онога што ће Кина касније оплакивати као свој „вијек понижења“. Британци су силом натјерали Кинезе да се отворе разорном опијумском трговином, како би Лондон надокнадио огроман сребрни дефицит у размјени с Кином. То је доба које и данас прогања земљу и усмјерава њено стратешко одлучивање, и код куће и на међународној сцени.
Кључни фактор који је династију Ћинг натјерао на покорност била је њена неспремност да улаже у војни и технолошки напредак. Познато је да је кинески цар Ћјенлунг 1793. године поручио Британцима да Кини нису потребне „варварске рукотворине“ других народа. Иако су барут и ватрено оружје кинески изуми, недостатак експериментисања и иновација успорио је њихов развој — па су Ћингова оружја по дизајну, производњи и технологији каснила готово 200 година за британским наоружањем.
Слично томе, и ЕУ данас плаћа цијену што је деценијама заостајала за САД. Резање издвајања за одбрану послије Хладног рата оставило је европске земље зависним од америчке војске кад је ријеч о безбједности; а самозадовољство у погледу технолошких промјена довело је до тога да Унија сада заостаје за глобалним ривалима у готово свим кључним технологијама.
Амерички трговински представник Џејмисон Грир, са своје стране, прогласио је почетак новог свјетског поретка — који је назвао „Трнбери систем“ — упоређујући америчко-европски трговински споразум са послијератним финансијским системом осмишљеним у њуенглендском одмаралишту Бретон Вудс 1944. године.
Турбуленције пред нама
Својим нападом у понедјељак Трамп је показао да мало мари за жељу ЕУ да из прошлоседмичне, необавезујуће заједничке изјаве изостави осјетљива питања. Неодређеност текста на четири странице, у међувремену, оставља му широк простор да постави нове захтјеве или запријети одмаздом ако оцијени да Унија не испуњава свој дио договора.
Нова понижења могла би услиједити док двије стране буду покушавале да разраде разне детаље — од система царинских квота на челик и алуминијум до изузећа за одређене секторе — који још морају бити договорени.
„Овај споразум је толико нејасан да постоји мноштво тачака на којима би сукоби лако могли да ескалирају, а затим да послуже као оправдање за то зашто се друге ствари неће реализовати“, рекао је Никлас Поатије, истраживач у бриселском тинк-тенку Бругел.
На питање шта ће се десити ако ЕУ не уложи обећаних 600 милијарди долара у САД, Трамп је раније овог мјесеца одговорио: „Па, онда плаћају царине од 35 одсто.“
ЕУ је тога опасно свјесна. Европска комисија тврди да износ од 600 милијарди долара једноставно одражава опште намјере корпоративног сектора, које бриселска бирократија не може да натјера да се остваре.
Али Трамп би врло лако могао да искористи то инвестиционо обећање као окидач да затражи веће дажбине.
„Очекујемо да ће турбуленција бити још“, рекао је један високи званичник ЕУ, који је, под условом анонимности, говорио отворено. Али, додао је, „смарамо да имамо веома јасну полису осигурања“.
Штавише, прихватањем споразума — који је извршна власт ЕУ представила као „мање лошу“ опцију након Трампових пријетњи царинама — Брисел је истовремено показао и да уцјена функционише. Пекинг ће с интересовањем пратити расплет, поготово у тренутку кад су односи ЕУ и Кине доспјели на ново дно, а кинеска доминација над минералима који су Западу потребни за зелене, дигиталне и одбрамбене амбиције даје Пекингу огромну геополитичку полугу.
Трамп о НАТО-у: Ми имамо,,велики лијепи океан“ који нас дијели од проблема
Бијег од ирелевантности
Али шта, ако ишта, блок може да уради како би избјегао продужавање периода геополитичке слабости?
Уочи договора, фон дер Лајен је више пута наглашавала да стратегија ЕУ у односу према САД треба да почива на три стуба: припремању мјера одмазде, диверсификацији трговинских партнера и јачању јединственог тржишта Уније.
За неке, овај споразум мора да се схвати као позив на буђење који треба да отвори врата дубоким промјенама и подигне конкурентност блока кроз институционалне реформе — онако како су то прошле године зацртали прекретнички извјештаји некадашњег шефа Европске централне банке Марија Драгија и бившег италијанског премијера Енрика Лете.
Реагујући на договор, Драги је упутио оштро формулисано упозорење да је Трампова очигледна способност да натјера блок да игра по његовим правилима коначан доказ да ЕУ клизи у ирелевантност — или у нешто још горе — ако се не доведе у ред. Посебно је подвукао пропусте у сфери безбједности: „Европа је лоше припремљена за свијет у којем геоекономија, безбједност и стабилност извора снабдијевања, а не пука ефикасност, обликују међународне трговинске односе“, рекао је он.
Ијмон Драм, истраживачки аналитичар у њемачком Маршаловом фонду, такође је преузео такву линију размишљања. „Европа мора да о свом пословном окружењу размишља као о геополитичком ресурсу који треба ојачати“, поручио је.
Да би се то постигло, потребна су улагања у европску инфраструктуру, тражњу и домаће компаније, сматра Драм: „То значи снижавање цијена енергије, боље коришћење европске штедње за инвестиције у европске фирме и довршавање интеграције тржишта капитала.“
У изјави за POLITICO, француски министар за Европу Бенжамен Адад такође је позвао на „масовна улагања у вјештачку интелигенцију, квантно рачунарство и зелене технологије, те заштиту наших суверених индустрија — као што Американци не оклијевају да раде.“
Белешка у хроници америчке кризе – да ли се наслућује завршни чин Трампизма?
Слободна трговина
За друге, рјешење је у продубљивању и ширењу трговинских веза Уније. Брисел инсистира да је објављивање трговинског споразума са јужноамеричким блоком Меркосур „иза ћошка“, а ове године циља и договоре с Индонезијом, Индијом и другима. ЕУ је уједно сигнализирала спремност да појача трговину са азијско-пацифичким блоком CPTPP, у којем су, између осталих, Канада, Јапан, Мексико, Аустралија и још неколико земаља.
„Поред модернизације [Свјетске трговинске организације], ЕУ заиста мора да се усмјери на даље ширење мреже трговинских споразума са поузданим партнерима“, рекао је Бернд Ланге, њемачки социјалдемократа који предсједава Одбором за трговину Европског парламента.
„Да бисмо стабилизовали трговински систем заснован на правилима, треба да пронађемо заједничку позицију са демократски устројеним државама“, додао је Ланге.
Европа, каже Драм, стоји пред избором.
„Хоће ли учврстити своју улогу као чвориште слободне трговине у свијету у којем се глобализација расплиће?“ упитао је он. „Или ће једноставно постати бојно поље на којем се одвија све оштрије надметање Кине и Сједињених Држава?“
Извор: Politico
