Nedavno su, u par dana plasirane dvije ankete istraživanja javnog mnjenja Crne Gore, koje je pratila napomena da je Demokratska partija socijalista u „usponu“, mada je taj „uspon“ vrlo problematičan, uslovan i praktično ništa ne znači.
I tako, po anketi CEDEM-a partije imaju sljedeće rejtinge: PES 26,3 %; DPS 26,0 %; NSD 11,3 %; Demokrate 10 %; BS 5,3 %; DNP 4,2 %; GP URA 3,4 %, a ispod cenzusa su SDP 2,3 %; SD i SNP po 2,2 %.
Dakle, DPS, i njegovi sateliti BS, SDP I SD skupa imaju 35,8 odsto glasova pri izlaznosti, kako navodi CEDEM- 74,1 %!? Pri čemu, da se razmijemo, ovdje se radi o projektovanju prilično nerealne izlaznosti na eventualnim izborima koji bi «bili sutra»!?
Na drugoj strani, portal «Borba» je objavio anketu sa sljedećim rejtingom partija: DPS 24,3 %; PES 19,2 %; moguća partija Jakova Milatovića 4,3 %; NSD 12.2 %; DNP 3.7 %; Demokrate 7.6 %; Bošnjačka stranka 5,0 %; GP URA sa 3.5 odsto.
Ispod cenzusa su, po ovoj anketi, ostali: SNP 2.6 %, Ujedinjena Crna Gora 2.1 %, Slobodna Crna Gora 0.6 %, Prava Crna Gora 0.5 % i Pokret „Pravda za sve“ 0.3 odsto podrške. Ali i SDP sa 2.4 %, SD sa 1.9 %, PZP i Preokret sa 0.9 %, Demohrišćani sa 0.7 %, novoosnovana Crnogorska evropska partija sa 0.3 %, kao i Demos i LP sa 0.1 odsto eventualnih glasova.
U ovom slučaju: DPS, BS, SDP I SD skupa imaju 33,6 odsto glasova pri izlaznosti, kako navodi «Borba»- 53 odsto.
U svakom slučaju, DPS i sateliti u vidu BS, SD, SDP mogu po ovim anketama trenutno da računaju na glasove u rasponu od 53 do 35,8 odsto što im u perspektivi garantuje marginalizaciju i lagano odumiranje zbog: nedostatka smisla postojanja ako nisu u vlasti.
Ukoliko iz te satelitske priče izađe Bošnjačka stranka, tada će DPS, SD i SDP imati sigurnu budućnost na vječnim marginama političke scene.
Građanima je ključna ekonomija
Kada je riječ o Bošnjačkoj stranci, obije ankete joj bilježe pad popularnosti.
Od 7.08 odsto glasova koliko je ta partija imala na izborima 11. juna 2023. godine, sada joj ankete daju između 5, 0 i 5, 3 odsto glasova. Tako je plaćena cijena kakulisanja njenog lidera Ibrahimovića koje se završilo spektakularnim-neulaskom u Vladu Spajića.
I pored toga što je GP URA vrlo aktivni učesnik političkih zbivanja, vrlo agresivna opoziciona stranka sa dosta dobrih retoričara i liderom Abazovićem kao vještim političarem, ankete su pokazale da je njen rejtin i dalje vrlo tužan, i kreće se u rasponu od 3,4 do 3,5 odsto.
U slučaju ekonomskog uspjeha Vlade Spajića, što bi značilo dizanje izlaznosti na sljedećim izborima, lako je moguće da se desi dalji pad rejtinga Bošnjačke stranke a da se GP URA blisko primakne cenzusu.
Ankete su ostalim akterima dale sljedeće rejtinge: Demokratama između 7,6 i 10,0 odsto, NSD-u od 11, 3 do 12, 2, a DNP-u 3,7 do 4,2 odsto.
Što se tiče PES-a, anketa „Borbe“ toj političkoj organizaciji daje 19, 2 odsto pri izlaznosti 53 odsto, a anketa CEDEM-a joj daje 26,3 odsto pri izlaznosti 74,1 odsto.
Elem, rejting PES-a isključivo zavisi od ekonomskog uspjeha Vlade Spajića, što pri pozitivnom ishodu znači povećanje izlaznosti i novo, temeljno pretumbavanje političke scene koje PES-u garantuje visok rejtnig, vrlo moguće veći od onoga što pretpostavlja CEDEM.
Što se tiče ostalih segmenata ankete CEDEM-a, reklo bi se da je ključno istraživanje bilo u oblasti društvenih i političkih prioriteta građana.
U vezi liste priporiteta, 76, 6 odsto građana je na prvo mjesto stavilo „borbu za životni standard i radna mjesta“, a „borbu protiv kriminala i i korupcije“ je na prvo mjesto stavilo tek 12, 2 odsto građana.
U pravodu, to znači da je pitanje ekonomije za građane šest puta značajnije od pitanja kojima se uglavnom bavi Ministarstvo unutrašnjih poslova i tužilaštvo.
Prema tome, turbulencije koje su se desile oko izbora direktora Uprave policije, pokazuju da Demokrate u ovom slučaju u fokus stavljaju sporednu temu: u odnosu na glavnu temu koja je za građane, ipak- ekonomija.
Dakle, na uspjesima pitanja ekonomije se najbolje diže rejting sopstvene partije, a ne na nekim drugim temama gdje postoji iluzija da su one „najbitnije“.
Vojin Grubač
