Недеља, 22 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Андрија Радуловић: Ћирилица је у темељу Црне Горе и на њеном врху

Журнал
Published: 29. август, 2025.
Share
Фото: Српске Новине
SHARE

Андрији Радуловићу, српском пјеснику из Црне Горе, у уторак увече у Херцег Новом на 12. манифестацији „Трг од ћирилице“ уручена је награда „Печат Херцега Шћепана“. Тим поводом пјесник је рекао да је ћирилица у темељу Црне Горе и на њеном највишем врху.

„Ћирилицом су писали свеци и пјесници, и сви наши владари, писали су ћирилицом повеље, посланице, хрисовуље, законике, требнике, књиге и псалтире. Сва наша историја и култура исписана је ћирилицом. Она је наше сопство, наша лична карта међу народима. ‘Октоихом’ смо уписани златним словима у Гутенбергову галаксију у највиши ред цивилизацијских вриједности као и Његошевим ‘Горским вијенцем'“, рекао је Радуловић.

Он је присутне подсјетио да су на ћирилици написана многа дјела непролазне вриједности у човјечанству попут „Ане Карењине“ и „Рата и мира“ Лава Николајевича Толстоја, затим књига „Браћа Карамазови“ Фјодора Михајловича Достојевског, а ту су, додаје Радуловић, дјела Гогоља и толиких нобеловаца, па све до наших савремених писаца попут непоновљиве књиге „Уста пуна земље“ Бранимира Шћепановића, која је само у Француској имала двадесетак издања и уврштена у свјетску библиотеку.

„Ћирилицу су високо цијенили Гете и Рилке и многи други пјесници који су стварали дух Европе“, истакао је Радуловић, којем је награду уручио предсједник Управног одбора „Трга од ћирилице“, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, намјесник херцегновски.

Уз повељу, пјесник је на дар добио и калиграфске радове школе калиграфије „Архимандрит Јосиф Троповић“ из Херцег Новог, а у текућој години добија могућност штампања једног свог дјела о трошку манифестације.

Подршка кандидату Европа сад од писца Андрије Радуловића

„Учињена ми је велика част и радост да и моја поезија буде одликована овим високим признањем које носи име Херцега Шћепана, оснивача града Херцег Новог, града пјесника и сликара, чија су врата широм отворена за све народе и људе добре воље, а посебно за ствараоце јер су овдје свој мир налазили Иво Андрић, Стеван Раичковић, Петар Лубарда, Михаило Лалић, Душан Костић, Рајко Петров Ного, Зуко Џумхур и толики други знаменити људи који данас чине биографију овог града“, навео је Радуловић. Прије Радуловића, ово признање до сада су добили: Матија Бећковић, Емир Кустурица, Ранко Јововић, Миро Вуксановић, Благоје Баковић, Иван Негришорац, блаженопочивши епископ др Атанасије Јевтић, Мило Ломпар, Милутин Мићовић, Селимир Радуловић, Живојин Ракочевић.

Одлуку о овогодишњем добитнику донио је жири у саставу: Будимир Дубак, предсједник, те Желидраг Никчевић, Радомир Уљаревић, Новица Ђурић, Милица Краљ и Будимир Алексић, чланови.

Жири је о Радуловићу констатовао да спада у ред најпревођенијих књижевника у Црној Гори, те да је његова поезија заступљена у мноштву реномираних домаћих и страних антологија, прегледа, избора, атласа поезије, престижних књижевних часописа и дневних листова, што све говори о вриједности и актуелности његовог стваралаштва од 1994. када је објавио пјеснички првенац „Поглед с моста“, све до данас када је иза њега петнаестак збирки поезије.

„И у најновијој књизи ‘Откуп’ Андрија Радуловић остаје досљедан својој поетици. Он је на трагу ‘суматризма’ Милоша Црњанског, који у поезији открива тајне везе међу људима, појавама, предјелима и временима, које су наизглед незамисливе, или, како каже Црњански ‘досад непосматране’. У књизи ‘Откуп’ читамо пјесме инспирисане свјетским пјесницима попут Константина Кавафија, Рилкеа и других, али све пјесме обједињује поступак слободних асоцијација, које се, суматристички, доводе у везу, гдје се наизглед неспојиво и нелогично обједињује једном вишом, пјесничком логиком“, записао је, између осталог, жири у образложењу за награду.

Награда „Печат Херцега Шћепана“ Андрији Радуловићу додијељен је за свеукупно стваралаштво, из којег је овом приликом, како је подвучено у образложењу, жири посебно издвојио књигу „Откуп“.

Подршка кандидату Европа сад од писца Андрије Радуловића

Андрија Радуловић је аутор низа пјесничких књига за које је до сада добио више од 20 домаћих, регионалних и међународних награда, међу којима су државна „Тринаестојулска награда“, награда „Балканика“ (Румунија) за изузетан допринос балканском пјесништву, „Борис Корнилов“ (Санкт Петербург), „Носиде“ (УНЕСКО, Италија), „Марко Миљанов“, „Радоје Домановић“, „Симо Матавуљ“, награда Даниловграда „9. децембар“, „Кочићево перо“, „Печат вароши сремскокарловачке“.

О Радуловићевом стваралаштву је недавно одржан међународни симпозијум на Универзитету Црне Горе под називом „Књижевни портрет Андрије Радуловића“, на којем су учествовали академици, универзитетски професори, писци и књижевни критичари из више држава. Прославила га је књига поезије „Снијежна азбука“ која је добрано превођена на словенске језике. Најновија књига овог пјесника је „Старац и Аргентина“ која се појавила поводом 30 година стваралаштва. Андрија Радуловић живи у Подгорици, а ради у Даниловграду.

Поред „Печата Херцега Шћепана“, ваља истаћи и то да је на овогодишњој манифестацији „Трг од ћирилице“ уручена и награда „Ћириличник“, која је припала Јавној установи „Народна библиотека Радосав Љумовић“ из Подгорице.

У образложењу за додјелу повеље „Ћириличник“ наводи се, између осталог, да је Библиотека „Радосав Љумовић“ најстарија установа културе у Подгорици, која је основана давне 1881. године, а на иницијативу војводе Марка Миљанова. Библиотека посједује фонд од преко 220.000 библиотечких јединица и активно развија библиотечку, културну и издавачку дјелатност. Организује бројне радионице, конкурсе и програме за дјецу и младе, а отворена је за све слободомислеће ствараоце и истраживаче. Под управом директорке Славице Илинчић, Библиотека је постала препознатљива као слободни храм културе, науке и образовања.

Извор: Српске Новине

TAGGED:Андрија РадуловићћирилицаХерцег Нови
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Велибор Шиповац: Епархија захумско-херцеговачка у време Светог Василија Острошког
Next Article Литије – седам (ис)корака еманципације

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Хабермансов вапај за пост-секуларистичким примирјем

Нешто што бисмо могли убројати међу посљедње философске изразе о овој теми свакако је пост-секуларистичка…

By Журнал

Небојша Поповић: Игра високог ризика Запада и Русије

Пише: Небојша Поповић Према писању британског „Гардијана“, Украјина већ неко вријеме тражи дозволу од Запада…

By Журнал

Вук Бачановић: Блокада ума

Пише: Вук Бачановић „Слободан Милошевић је нешто најбоље што се могло догодити Југославији у овом…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Јанис Варуфакис: Трампов мастерплан

By Журнал
Други пишу

Ломпар: Полицијску државу у Србији заменила мафијашка, а мафија нигде није створила државу

By Журнал
Други пишу

Поређење броја ноћења у туристичким центрима Србије, Хрватске, Словеније и Црне Горе у 2023. години

By Журнал
Други пишу

Небојша Радић: Лондон између нуклеарног рата и сељачке буне

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?