Може се Србија похвалити још једним златом ватерполиста и након десет година, сјајном организацијом догађаја у пуној београдској Арени. Поново је цела нација дисала у ритму делфина и пратила дешавања из воде. Неки нови, а и неки стари делфини обрадовали су Србију и Европи и свету показали зашто је овај спорт толико вољен.
Међутим, одавно није реч само о томе „бити вољен“ и на то је још пре десет година, и на читав систем, упозоравао Андрија Прлаиновић.
Ватерполиста кога су сви тренери желели у својој екипи
Ватерполиста кога су сви тренери желели у својој екипи, а сваки играч за саиграча, са 38 година ривалским одбранама представља енигму. Бројеви који његову каријеру додатно чине богатом, никада му нису били циљ, али јесте како игра и колико се даје, а то је увек било довољно за злато.
У најновијој епизоди подкаста Компас, наш легендарни ватерполиста, Андрија Прлаиновић је поново скренуо пажњу на стање у базену и домаћем систему, али је и подсетио на своје промене средине, вољени Херцег Нови и сада већ чувени опроштај од националног тима.
„Један од разлога што смо у Паризу освојили златну медаљу је то што је доста репрезентативаца играло у нашој земљи“, рекао је Андрија и признао да је донео добру одлуку да се не врати у репрезентацију пред те Олимпијске игра.
Ако се за један национални тим може рећи да је доминантан, то је ватерполо репрезентација Србије, а како је Прлаиновић навео, његови саиграчи и он су у зениту били управо у Рију.
„Мислим да је то једноставно тако било записано, та генерација је то заслужила пре тога и тих 13 момака који је отишло у Рио је веровало да је то злато наше, немогуће је било да ми не дођемо до тог циља, сад кад гледам овако колико је ту било квалитета и посвећености заједничком циљу“, истакао је он и додао:
„Мислим да смо у зениту били у Рију, та моја генерација, тад смо одиграли тих 4, 5 година заиста врхунски, да кажем да смо заиста континуирано били на врху, од 14, 15, 16, 17, 18, златни нисмо били само на Светском првенству у Будимпешти. То је пет сезона репрезентативних. Много је тешко освојити и два злата за пет година, а ми смо освојили пет“.
Прлаиновић је љубав према Ватерполу стекао у Јадрану
Прлаиновић је љубав према ватерполу стекао у Јадрану, а онда је стигла понуда Партизана, у тренуцима када се некадашња држава раздвојила, а он је одлучио да крене пут Београда. Дилеме, није било.
„Па није, ја сам опет дошао из Јадрана кад се то десило, десило се раздвајање Црне Горе, раздвајање дакле државне заједнице и Партизан је био конкретан што се тиче понуде, направили су већ солидну екипу и са мном су некако хтели то да заокруже. Имали су план да у наредних 4,5 година се направи екипа која би могла да освоји Лигу шампиона, што се и на крају остварило, тако да ме то привукло.
Порука ватерполиста Новаку Ђоковићу: „Ноле, брате, не дај се“ (ВИДЕО)
Тренер је био Дејан Удовичић с којим сам сарађивао у млађим категоријама, репрезентативним и имали смо одувек добар однос и био је за мене то велик изазов наравно. Партизан у ватерполу је институција, тада заиста био и један од клубова где свако кад почне да тренира пожели да заигра, мени се то и остварило. Немам шта да мислим, то је заиста била права одлука“.
Иако је носио црно-белу капицу, никада није крио навијачко опредељење, па га данас поштују и цене навијачи оба београдска ривала. И једнима и другима је донео трофеј Лиге шампиона што је још један показатељ његових квалитета.
О Орјену, Дејану Савићу и Новаку Ђоковићу, гледајте у нашој најновијој епизоди, а ми захваљујемо господину Прлаиновићу на издвојеном времену и дивном разговору.
Извор: Компас
