Пише: Живана Јањушевић
Књига „Иво Андрић – очима странца“ Роберта Ходела, професора Института за славистику Универзитета у Хамбургу, представљена је публици у подгоричкој Народној библиотеци „Радосав Љумовић“
Била је ово и прилика да се више чује о Ходеловом раду као компаратисте, али и преводиоца, па самим тим и одличног познаваоца српске књижевности 20. и 21. вијека.
О Ходеловој књизи стручно и исцрпно говорила је проф. др Лидија Томић нагласивши да је књига плод научног, стручног и критичког тумачења Андрићевог стваралаштва.“Књига је квалитетан и вриједан извор сазнања, подстицајан за читаоце и струку, јер пружа сасвим нов и другачији приступ у односу на досадашњу литературу о Андрићу. Први утисак послије читања ове књиге је да Ходел шири могућности разумијевања Андрићевог текста, почевши од историјске перспективе његовог настајања, до сасвим специфичних посебности у поетици књижевног опуса“, каже проф. Томић.
Андрић и Италија: Сведок рађања фашизма, силе која не уме ни да се свлада ни да влада
– У најширем смислу, тумаче се друштвене, историјске и књижевне прилике у којима Андрић постаје синтеза, симбол и обухват једне културе која у књижевном простору пружа и даје универзалну вриједност егзистенцијалних тема – каже Томић. Ходел закључује, додаје она, да се код Андрића приказивање појединца дешава у односу на општи поглед, народну мудрост, друштвено-политичко промишљање. Истиче и да Ходел писање доживљава као неку врсту плетива, плетења, мреже мисли, завезивања и одвезивања чворова радње, једно ткиво тематских трагова и реченица који су проткани једном црвеном нити, међусобно непримјетно исплетени.
Андрић пише о колективима
Ходел истиче да се Андрић по значају који има код нас, може упоредити са Томасом Маном, односно значајем који он као писац ужива у њемачкој култури. Обојица су на свој начин „државни“ писци, веома цитирани, и веома присутним и данас у културном и друштвеном животу својих народа. Но, то им често доноси и оспоравања, додаје Ходел.
Проф. Ходел „разликује“ епског и „лирског“ Андрића, напомињући да је он и данас веома актуелан.
– О коме он пише? У суштини, о колективима, о вјерским заједницама. И наравно, тај поглед са стране, то није типична књижевност. Типична књижевност има јунака који је између заједница, а код Андрића, таквог јунака нема – каже Ходел, истичући да је Андрић писао из нутрине, из суштине саме ствари.
– Суштински сви текстови су окренути ситуираности Андрића у односу на вишезначност његовог дјела и приповједачког умијећа из којег настаје текст испуњен судбином бића и свијета. Полазни став Ходела, да Андрић не пише само о једном историјском простору, него да он у своје фигуре уграђује, скоро непримјетно, и своје сопствене страсти, мисли и патње, сигнализира став да је Андрићево искуство писања, у исто вријеме, и искуство живљења. Егзистентност ликова садржи мисао, емоцију и дух писца, које аутор осамостаљује и преобликује у симболе људског стремљења уопште – каже др Томић.
Одредницом странац у наслову књиге Ходел опредјељује угао посматрања којим се остварује јединственост Андрића као израза једне земље, њене историје и традиције, додаје она.
– Андрић као мјесто сјећања за професора Ходела је полазна основа за симболику и значење југословенских топоса, карактеристичних за национално памћење, које се, како каже аутор књиге, губи више у наше вријеме или у модерна времена, која економијом и тржиштем утичу на одрживост националне свијести. Постављајући питање у којој вези то сад стоји с Андрићем, слиједи врло аргументован одговор, да је Андрић један од најсјајнијих топоса сјећања у Југославији, како каже професор. То истовремено значи да је Андрић својим дјелом, по популарности превазишао све границе конфесија и етнија и да је, закључује професор, као најпознатији аутор југословенске штокавске језичке области истовремено био изложен унакрсној ватри критике – рекла је проф. Томић, између осталог.
Након представљања књиге услиједио је разговор Ходела и проф. др Горана Радоњића и то не само о Андрићу, већ и другим српским писцима које је професор преводио и изучавао- Бори Станковићу и Драгославу Михаиловићу.
Вече је модерирао мр Стефан Синановић.
Извор: Дан
