Представљен рад на Критичком издању Дела Иве Андрића, посебно у књигама његових „Есеја” 21. и 22. петог кола
У Андрићевој задужбини у Београду јуче је у оквиру трибине „Андрић међу нама” представљен рад на Критичком издању Дела Иве Андрића, посебно у књигама његових „Есеја” 21. и 22. (од 1914. до 1921. године и од 1922. до 1940. године) петог кола, а у разговору су учествовали академик Миро Вуксановић, председник управног одбора задужбине и председник уређивачког одбора Критичког издања, проф. др Зорица Несторовић, руководилац пројекта и уредница, као и приређивачи др Јана Алексић и мср Милан Потребић.
– Трибина „Андрић међу нама”, прва у низу, на којој приказујемо 21. и 22. књигу Критичког издања Дела Иве Андрића (а иначе 18. и 19. по броју излажења), није важна само за Андрића и његову задужбину већ и за српску културу, књижевност, науку и просвећеност уопште. Тако и мора да буде када добијамо Андрићеве књиге у низу, у научном издању. У књижевним круговима препричава се анегдота коју ћу и овог пута поновити, да је професор Војислав Ђурић, оснивач Катедре за општу књижевност и оснивач Института за књижевност и уметност у Београду, у години Андрићеве смрти рекао да је то тек почетак рада на издању какво сада добијамо у Андрићевој задужбини. Такве књиге су малобројне, њихово приређивање тражи знање и упорност, поштовање норми, скупљање и систематизовање детаља, верност чињеницама, потпуну тачност и оданост писцу – рекао је академик Вуксановић.
– За српски језик и књижевност Иво Андрић има прворазредни значај, јер немамо другог аутора који је добио највише светско признање, који је био део светске књижевности и пре добијања Нобелове награде, и који је писац с највише приповедака на српском језику. То се најбоље види у Критичком издању његових књига, тамо се приказује Андрићева брига за целину сваког његовог дела, за сваку реч и свако слово. Он је исправљао сваку грешку, најпре у сарадњи са својом верном сарадницом Вером Стојић, која је на више начина стварала његову задужбину и све своје задужбини и оставила – закључио је академик Вуксановић.
Проф. др Зорица Несторовић представила је руковођење овим научним пројектом Критичког издања Андрићевих дела, током седам година. По њеним речима, први кораци у раду учињени су у јуну 2016. године, када је Извршни одбор САНУ, на основу предлога Одељења језика и књижевности, донео одлуку о именовању чланова управног одбора задужбине, и када је управни одбор задужбине, на седници средином септембра 2016. године, а на иницијативу академика Мира Вуксановића и проф. др Радивоја Микића, донео одлуку о почетку рада на Критичком издању Андрићевих дела.
Проф. др Зорица Несторовић осврнула се и претходни седмогодишњи рад, а посебно на неколико претходних кола у којима је штампано и целокупно критичко издање од укупно 136 Андрићевих приповедака, целокупни корпус његове лирике, а затим и његови романи „Госпођица” и „Проклета авлија”.
– Према плану рада, до краја ове године биће објављене још две књиге Андрићевих есеја штампаних за његовог живота, а током следеће године критичко издање Андрићевих романа „На Дрини ћуприја” и „Травничка хроника” – нагласила је проф. др Несторовић, уз напомену да је критичко издање неког писца издање првога реда, да се израђује у складу с научним принципима и установљеним методама приређивања, а уједно је историјско због тога што се притом реконструише генеза од првог записа мисли о неком делу, преко првог штампаног издања, па до свих издања за пишчева живота, док се не стигне до оног за које се недвосмислено може тврдити да представља последњу стваралачку вољу Андрића, који је од 1911. године па све до своје смрти бранио аутентичност свог текста.
Овакав начин рада потврдили су и млади приређивачи др Јана Алексић и мср Милан Потребић, који су говорећи о Андрићевим есејима указали на ширину интелектуалног интересовања нашег нобеловца, распон његовог књижевног талента, развијеност естетичког критеријума и његову проницљивост у посматрању историјских и политичких прилика.
Марина Вулићевић
Извор: Политика
