Предавање проф. др Горане Раичевић на тему „Црњански и коментари“ уприличено је јуче на Филолошком факултету у Никшићу, у организације Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, Амбасаде Републике Србије у ЦГ и Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности.

Истог дана угледна универзитетска професорка из Новог Сада одржала је предавање у подгоричкој књижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори на тему „Иво Андрић и коментари“.
„Изузетна је част бити гостујући професор, држати предавање о нашим великим писцима, Црњанском и Андрићу. Увек је велика драгоценост дружити се са колегама, упознати се са новим, младим, људима који ће се бавити књижевношћу. Тако да и за нас професоре то пуно значи. Разменити утиске направити неку паузу од свакодневног живота, колотечине, предавања један је доживљај. Доживљај Никшића и Подгорице. Волела бих да се то чешће догађа“, истакла је за РТВ Никшић професорка Раичевић, током свог гостовања на Филолошком факултету.
Предавање професорке Раичевић одржано је у склопу манифестације Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, која се ове године одржава у знаку великих јубилеја: 130 година од рођења Ива Андрића, 100 година од рођења Васка Попе, Борислава Михајловића Михиза и Душана Радовића, као и 50 година од суморног рушења Његошеве капеле на Ловћену.
Професорка Јелица Стојановић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори и професор на Студијском програму за Српски језик и јужнословенске књижевности, најавила је да ће наставак манифестације бити у Никшићу, гдје ће се 3. новембра промовисати књига Штап митрополита Амфилохија, аутора Драгана Лакићевића, а, потом, и у Подгорици гдје ће проф. др Лидија Томић одржати предавање о Стефану Митровом Љубиши. У оба програма узеће учешћа и студенти српског језика.
Инветнивно и занимљиво предавање проф. др Горана Раичевић одржала је у подгоричкој књижари Матице српске, гдје је у разговору са доц. др Гораном Радоњићем, уредником ове трибине, показала нове перспективе у сагледавању Андрећевог стваралаштва.

Посебно се указало да авангардне домете српског нобеловца, али и отворио пут, који до сада није био толико освјетљаван, да се великани књижевности Андрић и Црњански посматрају као естетски, идејно па и у националном кључу комплементарни ствараоци.
