Пише: Филип Драговић
Мислим да је са истеком ове календарске године, истекло и стрпљење грађана Црне Горе за циркуске тачке које опозиција приређује у парламенту. Димне бомбе, пиштаљке, фломастери, вика и дрека, обустава парламентарних засједања попримили су такве димензије које актуелну власт приказују неспособном да води државу.
У њиховој перспективи о оцјени уставности неких збивања не одлучује Уставни суд, него Данијел Живковић и скупштинска мањина. О исправности спољне политике не пита се Влада него Адријан Вуксановић. О томе да ли ће бити Премијерског сата или неће, зависи какве је воље Андрија Николић а не шта каже пословник законодавног дома!?
Па, може ли то тако? Док је ДПС био у већини у овој држави су изгласани државни симболи, Устав, Закон против Цркве…, и шта све не. А да се, притом, парламентарној већини „фућкало“ шта мисли, гдје се налази и у коликом је броју опозиција.
Тадашња опозиција са Андријом Мандићем на челу, дјеловала је прилично изопштено из збивања које је диктирала већина. Садашња опозиција не бојкотује, него вршља, галами и омета рад. Дјелују као да убјеђени да им се „може“. Предсједник Парламента, некадашњи вођа опозиције у Нову 2025. годину мора ући одлучан шта да ради. Или ће да руководи послом за који је добио мандат од грађана, или ће да свој посао препусти мањини на челу са Д. Живковићем? Живковић (са све Абазовићем и Вуксановићем) за такву опструкцију нема ни легалитет ни легитимитет. Уколико му их не додијеле Мандић и Спајић својим нечињењем?
А то чињење не може бити ништа друго него спровођење одредби скупштинског пословника. Те одредбе не спроводе ни вика ни дрека, него позитивни прописи ове државе.
