Аутентичан пјесник уколико је заиста аутентичан, не може да буде невјерујући човек. Заправо, ово објашњава кризу, кризу културе коју живимо много година. Људи морају бити често подсјећани да су људи. Подсјећани да су Руси. Једна крв, једно тло. Када говорим о себи, не могу се сјетити када се ова промјена десила у мени, тј. када сам постао вјерујући, религиозан човјек.
Религиозан не значи да сам ја безгрешан.
Постајем све више убијеђен, да култура не може постојати без религије.
У неком смислу, религија постаје сублимирана у култури, а култура у религији.
То је веома комплементаран процес.
Уколико је духовност потребна, она почиње да ствара умјетничка дјела – да рађа умјетнике.
Уколико није, онда друштво мора да постоји без умјетности.
Број несрећних људи непрестано расте.
Они престају да разумију разлог због којег живе.
Тако да када говоримо о религиозности за мене то није само лични проблем, овај проблем је везан за саму судбину наше културе и наше цивилизације.
(Извор: Патмос)
