Пише: Анђелко Шубић
Русија је некада била један од најважнијих трговинских партнера Немачке, али од напада на Украјину и увођења санкција ЕУ, размена стално пада. У првој половини ове године увоз из Русије није достигао ни 670 милиона евра – највећим делом је то вештачко ђубриво и метали. Извоз – углавном лекова, медицинске опреме и хуманитарне помоћи која не потпада под међународне санкције – пао је на нешто више од 3,5 милијарди евра.
Тако је Русија пала на 48. место на листи најважнијих партнера Немачке, према званичним подацима. Постоје извештаји о прикривеном извозу немачких производа у Русију преко трећих земаља, чиме се заобилазе санкције, али о томе нема поузданих и конкретних података.
Када је реч о легалном извозу, после пада руског тржишта све већи значај за немачку привреду имају земље источне Европе. Тако је, после САД, Кине, Холандије и Француске – Пољска постала пети по важности партнер с укупном разменом од преко 90 милијарди евра.
Међу земљама источне Европе Русија је сада тек на 12. месту, а престигле су је Србија на 9. месту и Хрватска на 11.месту, објавила је „Комисија за Исток“ немачке привреде.
Добар биланс са Србијом, али протести изазивају неизвесност
Траговинска размена са Србијом износи готово 890 милиона евра – то је раст од чак 16,9% у односу на прошли јун, али стручњаци ГТАИ примећују значајно успоравање тог тренда.
Председник Србије Александар Вучић најављује велике инвестиције у привреду, али, с обзиром на протесте, немачки партнери нису сигурни како да процене политичку стабилност земље.
Од јануара до априла 2025. директне стране инвестиције пале су за 77% у односу на претходну годину, на 385 милиона евра, наводи немачки портал за промоцију привреде.
Ипак, највише оптимизма улива намера Србије да се 2026. придружи Јединственом европском платном простору (СЕПА), што би омогућило брже, сигурније и јефтиније платне трансакције.
Немачки стручњаци указују и на значајан реални раст плата у Србији од 8,7%, на око 930 евра нето у априлу 2025, као и на планирано повећање минималне плате на 500 евра од 1. октобра 2025. године. То подстиче приватну потрошњу. Инфлација ће 2025. износити око 4,2%, процењује Бечки институт за међународна економска истраживања (wiiw), а очекује се реални раст приватне потрошње од 2,5%.
Србија Немачкој остаје привлачно тржиште за набавку – упркос застоју у новим инвестиционим пројектима. Иако политичка неизвесност траје, немачке компаније и даље посматрају Србију као потенцијалну дестинацију за такозвани nearshoring. У протеклим годинама улагале су у бројне пројекте, али протести су вероватно успорили даљи развој.
Око 900 фирми с немачким капиталом запошљава око 80.000 радника. Девет од десет учесника привредне анкете АХК Србија из лета 2025. поново би изабрало Србију као инвестициону дестинацију, а свака трећа планира да повећа улагања, наводи ГТАИ.
Поскупљења би могла коштати Хрватску
Размена с Хрватском до јуна ове године порасла је за чак 8,2% у односу на исти период прошле године, али Фабиан Мепрет из државне агенције Germany Trade & Invest (GTAI) није уверен да ће се тај позитиван тренд наставити.
Озбиљан економски ризик за хрватску привреду, која је снажно заснована на потрошњи, и даље је инфлација, која остаје висока. У мају 2025. годишња стопа поскупљења износила је 3,5%, а хармонизовани индекс потрошачких цена (ХИПЦ) чак 4,3%, што је 2,4 процентна поена изнад просека еврозоне. Највише су порасле цене услуга и прехрамбених производа.
Још већи ризик представља раст цена услуга. Снажна домаћа потражња наилази на исцрпљено тржиште рада и значајно подиже плате, које су главни трошковни фактор. У мају су цене услуга биле 6,2% више него годину дана раније. Очекује се да ће туристичка сезона донети нова поскупљења. У туристичком сектору расте забринутост за конкурентност дестинације, а смањење броја посетилаца у мају упућује на то да је граница толеранције многих гостију достигнута, процењује стручњак ГТАИ.
Присилна промена у трговинској размени
Трговина робом с Немачком у 2025. развија се позитивно, али спорије од општег раста хрватске спољне трговине, посебно када је реч о испорукама из Немачке. У последње време у Хрватској слаби потражња за немачким машинама и превозним средствима, традиционално најважнијим робним групама.
За хрватски извоз у Немачку Силва Стипић Кобали из Привредне коморе Хрватске очекује стабилан, али успорен раст. Као разлоге наводи трговински сукоб САД и вероватно слабију потражњу на немачком тржишту, објављује портал за промоцију немачке привреде.
Хрватска и даље има велики трговински дефицит с Немачком – извезла је робе и услуга у вредности од 220 милиона евра, а увезла за готово 485 милиона. Добар део раста извоза заслуга је хрватске фармацеутске индустрије.
Хрватска није посебно погођена „Трамповим царинама“ јер јој је америчко тржиште занемарљиво, али оне погађају фармацеутску индустрију, па се раст извоза делом може сматрати и променом приоритета у том сектору. Ипак, немачки стручњак процењује да се та промена већ догодила и да се неће значајније мењати.
Извор: Дојче Веле
