Шта је узрок актуелног понашања и политичког деловања Аљбина Куртија, које после најновије високоризичне авантуре на северу Косова све теже успевају да оправдају и његови највернији симпатизери и сарадници из Самоопредељења?

Константно провоцирање и вређање Срба и званичног Београда Курти је одавно поставио као заштитни знак своје политике, и то смо научили, али његова распојасана дрскост и све чешће увреде на рачун администрације САД, е то је већ нешто што није лако објаснити.
Упорно одбијање да послуша савете Вашингтона, посебно у вези са Заједницом српских општина и земљиштем манастира Високи Дечани, пркос са којим то често чини, а онда и ово последње одбијање да престане са провоцирањем сукоба на северу Косова, потцењивачко понашање према амбасадору Ховенијеру и непримерене опаске на рачун државног секретара САД, све то указује да је Курти човек опасних намера, који делује ван рационалног политичког простора, и сада већ очигледно по систему „лутајућег метка“.
Није тајна да је Курти своју екстремну страну личности јасно показао од самог почетка бављења политиком, пре више од 20 година. Ако би једна реч требало да га опише, онда је то вероватно најтачније – фанатичност. Физички обрачуни, улични нереди, сузавци, уништавање имовине, чак и људске жртве. Није марио за цену.
И док је та његова склоност у времену опозиционе борбе многима била прихватљива, чак пожељна, па је захваљујући њој и стигао до рекордне популарности и преузео власт, сада кад својим понашањем прети да изазове несагледиве последице по Косово и по безбедност целог региона, све је мање оних који се осмехују када виде шта чини премијер Косова.
Опседнутост ставом да су Срби фашисти и криминалци, које он мора оружјем да покори, код Куртија, нажалост, то је база политичког деловања. Нека врста његове мисије. Када истовремено чујете колико фанатично верује у ничим оправдану уобразиљу да је Косово најдемократскија земља на свету, и да је његово спровођење демократије и владавине права боље и од америчког, онда схватите да је у Куртијевом случају враг заиста однео сваку шалу.

Поруке да му је стало до савезништва и најбољих односа са САД сада звуче потпуно тривијално, јер су, јасно је, дубоко неискрене, а лидер Самоопредељења на делу показује да америчку помоћ и подршку види само као алат за остварење својих хипертрофираних политичких амбиција. И то је претходних дана потпуно изашло на видело, током изузетно напетих момената у Лепосавићу, Звечану и Зубином Потоку, одакле упркос свим молбама не жели да повуче своју специјалну полицију.
Куртијева порука да је амерички државни секретар “наиван” у вези са дешавањима на северу Косова, говори о још једној упечатљивој чињеници. Актуелни премијер Косова мисли да је важнији и паметнији од свих, па и од људи који воде политику САД.
Како је то могуће?
Тешко је и незахвално узимати улогу политичког психолога, али анатомија Куртијеве политике по основној структури показује да јој је градивни материјал потпуно непоштовање супротног става, права и мишљења. То је основна компонента његове идеологије и деловања. У Куртијевом приступу не постоји прихватање достојанства људске личности, која мисли другачије од њега, која жели права као и он, зато Курти пођеднако практикује лаж и насиље као начине борбе.

Као и сваки фанатизам и Куртијев има религијске изворе, али лако и брзо прелази у националну и политичку сферу. Национални и политички фанатик човека са којим се не слаже види у облику ђавола, и то објашњава Куртијеву инквизиторску склоност специјалним полицијским методама против Срба. Срби су по Куртију, да подсетимо, ништа друго него криминалци и фашисти, и он верује да са њима само силом може да реши проблем. Део да протера, део да похапси, а употреба ватреног оружја у леђа голоруких људи већ је од стране његових специјалаца опробан и дозвољен метод.
За косовског премијера Срби су јеретици које треба истребити и ништа друго. Таква нетолеранција води га зато у насиље, изопштавање, бацање људи у тамнице и кажњавање.
Фанатизам увек дели свет на два непријатељска табора. То је ратна подела. Фанатизам не допушта да заједно постоје различите идеје и погледи на свет. Постоји само непријатељ. Зато се Курти односи окрутно и беспоштедно према свима и свему, осим према својој покретачкој идеји.
У таквим околностима дијалог, нормализација, толеранција, сарадња, компромис – не само да не постоје, они су забрањени појмови. Зато смо данас ту где смо.
Милош Гарић
Извор: Косово Онлајн
