Просјечна нето зарада, односно плата без пореза и доприноса, данас је већа него бруто зарада прије десет година. Она је готово двоструко већа у односу на просјечну зараду из 2014. године, о чему је Банкар већ писао. Међутим, због раста цијена, ово повећање није значајно утицало на раст стандарда грађана, нити је испунило њихова очекивања да ће им порасти куповна моћ. Након што смо објавили како су се кретале цијене хране и утврдили да су оне значајно порасле у посљедњој деценији, провјерили смо шта је највише утицало на раст цијена, како су се кретале марже и какав је њихов утицај на повећање цијена. За извјештај смо користили Анализу цијена и пословања трговинских предузећа у Црној Гори, коју је за потребе Привредне коморе Црне Горе урадио Економски факултет.
Доста се у посљедње вријеме говорило о утицају маржи на цијене у Црној Гори, посебно на храну, чије цијене која последњих година континуирано расту. Анализа цијена и пословања трговинских предузећа у Црној Гори коју је урадио Економски факултет, а у коју је портал Банкар имао увид, показала је да је у периоду од 2008. до 2022. просјечна стопа бруто марже износила 21,47 одсто, док је просјечна стопа нето марже (прије опорезивања) износила 8,31 одсто.
Евидентан је пад просјечне стопе нето марже у посљедњим годинама, јер је она смањена са 14,72 одсто у 2019. години на свега 1,42 одсто у 2022. години. Овај тренд указује на повећање трошкова пословања, које није пропорционално праћено растом прихода.
Просјечна бруто маржа током овог петнаестогодишњег периода износила је 21,47 процената, док је просјечна нето маржа била 8,31 одсто. Нето маржа, која је у 2019. години износила 14,72 одсто, пала је на 8,27 процената у 2021. години, да би 2022. достигла ниво од свега 1,42 одсто.
Шта узрокује пад маржи?
Према анализи коју је Економски факултет урадио за потребе Привредне коморе, главни фактори који су допринијели паду нето марже су повећање трошкова радне снаге и материјала. Они су констатовали да је учешће трошкова зарада у бруто маржи порасло са 30 на 38,2 одсто у периоду од 2008. до 2022. године. Трошкови материјала повећани су са 20,6 на 33,7 одсто.
Ово указује на то да су раст плата и бенефиција запослених били главни фактори повећања укупних оперативних трошкова предузећа у сектору трговине. У истом периоду, укупне просјечне бруто зараде увећане су за 19,1 одсто, док је продуктивност рада номинално смањена за 3,3 одсто. Иако су трговци повећали бруто марже како би компензовали раст зарада, они нису у потпуности пренијели те трошкове на потрошаче кроз повећање цијена производа.
Према подацима Монстата, просјечне нето зараде у Црној Гори увећане су за 54,53 одсто у периоду од јануара 2021. до јануара 2024. године, а бруто зараде за 29,46 одсто. У истом периоду, просјечне нето зараде у сектору трговине увећане су за 75,57 процената, а бруто зараде за 45,39 одсто. Како пораст зарада није пропорционално пратио раст продуктивности рада, као резултат тога, нето маржа је опала. Док је просјечна нето маржа у 2008. години била двоцифрена, у 2022. години пала је на свега 1,42 одсто.
Нето маржа одражава профитабилност предузећа након што се од прихода одузму сви трошкови, укључујући трошкове производње, оперативне трошкове, камате и порезе. Она показује колики проценат од сваког зарађеног еура остаје као чиста добит. Бруто маржа представља разлику између прихода од продаје и трошкова продане робе или услуга. Она показује колико предузеће зарађује након покривања директних трошкова производње или набавке производа.
Каква је ситуација у региону?
Како би се стекла боља слика о томе да ли су марже велике или мале, најбоље их је упоредити с регионом, односно са државама које имају сличне цијене као Црна Гора и чији становници имају куповну моћ сличну нашим суграђанима.
Према подацима до којих је дошао истраживачки тим Економског факултета, најмање марже има Босна и Херцеговина. Доступни интернет извори, како наводе, указују да су трговачке марже у овој земљи прошле године у просјеку износиле 15 одсто, док су у Србији између 24 и 26 одсто. У Хрватској су изнад 30 процената, а у Њемачкој чак 37 одсто. Студија Народне банке Србије показала је да су трговинске марже једне групе малопродајних ланаца у Србији износиле 26,8 процената у 2022. години, док је просјечна непондерисана стопа бруто марже за трговинска предузећа у Црној Гори (узорак анализиран у студији) у 2023. години износила 17,9 одсто, што је чини нижом у односу на све земље из региона, изузев Босне и Херцеговине.
Сектор трговине представља једну од најзначајнијих економских активности у Црној Гори, са учешћем од 14,4 одсто у бруто додатој вриједности (БДВ) током 2022. године. Поред тога, сектор запошљава највећи број радника, што га чини не само економским, већ и друштвеним стубом ове земље. Због тога треба пажљиво приступити мјерама које се односе на ограничавање маржи, јер, с обзиром на значај сектора трговине за економију Црне Горе, ограничавање трговачких маржи могло би дестабилизовати пословање, повећати незапосленост и додатно оптеретити домаћинства кроз потенцијални раст цијена других производа.
Извор: Банкар.ме
