Piše: Ana Otašević
Nedelju veče Parižani provode kod kuće. Ulice se isprazne, čak i u centru grada, osim kada se slavi neka fudbalska pobeda ili rezultat na izborima.
Ovog puta na Trgu Republike se nije slavilo. Na improvizovanom skupu oko statue Marijan, koja predstavlja simbol francuske republike, okupili su se oni koji nisu mogli da ostanu kod kuće nakon što su proglašeni rezultati glasanja za evropske izbore na nacionalnom nivou.
Među njima je najviše bilo mladih, uglavnom aktivista i simpatizera levice, koji su izašli da izraze ogorčenje zbog ubedljive pobede kandidata ekstremne desnice, dvadesetosmogodišnjeg predsednika partije Nacionalno okupljanje Žordana Bardele.
„Ceo svet mrzi Bardelu“, povela je skandiranje grupa aktivista koja se popela na pijedestal. „Svi zajedno protiv fašista“, prolomilo se na drugom kraju. Zastave partija levice mešale su se sa zastavama Palestine.
Na Trgu Republike su bili mahom aktivisti partije Nepokorena Francuska koju predvodi Žan-Lik Melanšon, ali i Parižani zabrinuti zbog ishoda izbora koji su se pretvorili u izjašnjavanje o politici predsednika Emanuela Makrona i njegove partije. To potvrđuje i značajna izlaznost. Na izborima koje Francuzi uglavnom ignorišu, kao uostalom i ostali Evropljani, izlaznost od blizu 51 odsto govori da ih na to nije nagnala bojazan kako će izgledati sastav Evropskog parlamenta, već kako će da žive kod kuće.
Makronov težak poraz
Prvi rezultati potvrdili su očekivano – kandidati parlamentarne većine pretrpeli su težak poraz od partije koju vodi Marin Le Pen, najveći politički rival predsednika Emanuela Makrona, a koja je u mladom aktivisti Žordanu Bardelu prepoznala budućeg lidera. Bardela je 2021. zamenio na čelu stranke Le Penovu, koja se posvetila predsedničkim izborima naredne godine na kojima je bila glavni Makronov protivkandidat i na njima bila poražena.
Za predsednicu Nacionalnog okupljanja, koja je od partije nostalgičara za francuskim Alžirom koju je preuzela od svog oca Žan Mari Le Pena, napravila stranku od koje danas strepi čitava Evropa, Žordan Bardela je lice nove generacije koja je spremna da preuzme kormilo Francuske.
Sin italijanskih migranata kome je idol Mateo Salvini, svoj politički talenat Bardela je pokazao još na prethodnim izborima za Evropski parlament (EP) 2019. godine, kada je postao drugi najmlađi evropski poslanik, i pošto je Nacionalno okupljanje dobilo najviše nacionalnih glasova, za pedalj nadmašivši partiju predsednika Makrona (23 naspram 22 odsto za parlamentarnu većinu).
Ovoga puta Makronov poraz je potpun – njegova partija je osvojila 14 odsto glasova, dva puta manje od kandidata Nacionalnog okupljanja koji je dobio podršku 31 odsto glasača. Ishod izbora za evropske institucije pokazao je nečuvenu situaciju na unutrašnjoj političkoj sceni – prodor ekstremne desnice kakav do sada nije viđen u Francuskoj.
Sa glasovima manjih partija sličnog političkog usmerenja, pre svega partije ultradesničara Erika Zemura koja je osvojila 5,5 odsto, ekstremna desnica u Francuskoj, prema rezultatima ovih izbora, ima gotovo 40 odsto poverenja glasača.
Za Makrona, koji je dobio dva predsednička mandata sa obećanjem da će sprečiti prodor ekstremne desnice, ovaj bilans je poražavajući.
Novo lice adut desnice u Francuskoj – Žordan Bardela nasljednik Marin le Pen
Novi izbori
Nepunih sat vremena pošto su objavljeni prvi rezultati, a pre početka utakmice između Francuske i Kanade u sklopu priprema za evropski fudbalski šampionat, Makron se obratio Francuzima da im saopšti da raspušta Skupštinu i raspisuje izbore – prvi krug biće održan 30. juna, drugi 7. jula.
Neverica i nerazumevanje sa svih strana političkog spektra, uključujući i u njegovim redovima – šta je Makronova strategija?
„Porazno je što je ekstremna desnica dobila toliko poslanika u Francuskoj“, kaže mi Lusijan, dvadestrogodišnji student, jedan od okupljenih na Trgu Republike koji su došli da izraze nezadovoljstvo rezultatima izbora. „To je očekivana posledica uspona fašizma čiji smo svedoci već nekoliko godina unazad. Pokušavajući da napravi duel sa ekstremnom desnicom, Makronova vlast im je dala legitimitet“, objašnjava svoje tumačenje političkog trenda koji se potvrdio.
Devojka pored njega, Elza, uključuje se u razgovor. „Bardela je kandidat o kome se najviše govorilo u medijima. Ne prestaju da nam ponavljaju da je ekstremna desnica u usponu. Iza tih medija stoje milijarderi koji finansiraju kampanje. Ne verujem mnogo u glasanje, pa ne gajim velike nade kada je reč o predstojećim izborima“, objašnjava ona svoje razloge za uzdržanost i ističe da ima mnogo onih koji poput nje ne glasaju. Ipak dodaje: „Oni koji su ovde okupljeni žele da kažu da ovakav ishod izbora nije neizbežan.“
Nekoliko stotina okupljenih na Trgu Republike pozvalo je partije sa levice da se ujedine i da naprave „republikansku barikadu“ prema ekstremnoj desnici. Dolazak jedne grupice socijalista, koje je na ovih izborima predstavljao Rafael Gluksman, nije, međutim, dočekan sa odobravanjem. „Gluksman nije naš kamarad“, skandiraju Melanšonovi sledbenici u njihovom pravcu.
Rafael Gluksman je kopredsednik manje partije Javni prostor, koja već drugi put nastupa zajedno sa francuskim socijalistima na evropskim izborima. Ovaj put su osvojili koliko i predsednička većina, 14 odsto glasova, što je bolji rezultat od onog koji su postigli 2019, kada se za njih izjasnilo 6 odsto glasača.
Rafael je, inače, sin Andrea Gluksmana, jednog od francuskih „medijskih filozofa“ koje mnogi Francuzi doživljavaju kao pripadnike omražene elite. Mlađi Gluksman bio je i savetnik nekadašnjeg gruzijskog predsednika Mihaela Sakašvilija, atlantista je kao i njegov otac i zagovornik prelaska na „ratnu ekonomiju“ kako bi se finansirala ukrajinska vojna industrija u ratu protiv Rusije.
Tradicionalna i radikalna desnica
Nedaleko od Trga Republike, u opštini Desetog arondismana gde rezultati glasanja još pristižu, vlada mešavina zadovoljstva i strepnje. U ovom arondismanu, jednom od centralnih u Parizu, levica ima prednost, a ni Makronov predstavnik ne stoji loše. Bardela je tek negde na oko pet odsto.
Bardelini glasači ne dolaze iz centralnih pariskih opština, već iz radničkih i ruralnih krajeva. Neki su na prethodnim izborima glasali za Melanšonovu Nepokorenu Francusku, koju na ovim izborima predstavlja Manon Obri, neki za francusku desnicu okupljenu oko Republikanaca, a neki za Makronovu većinu.
Nepokoreni su sa oko 10 odsto osvojenih glasova četvrta politička formacija na ovim izborima, što je bolji rezultat nego 2019, ali razočaranje u odnosu na predsedničke izbore 2022, kada se Melanšon pojavio kao „treći čovek“. Republikanci su sa 7 odsto dobili manje nego na prethodnim evropskim izborima, što svedoči o tome da je tradicionalna desnica u Francuskoj izgubila teren pred naletom radikalnijih struja.
Nedaleko od opštine, sa druge strane kanala San Marten, jedan od retkih Bardelinih simpatizera u ovom kvartu ponosno je istakao francusku zastavu i pustio glasno Marseljezu, u inat svim levičarima, komšijama neizvesnog seksualnog opredeljenja, dizajnerima, developerima i drugim šik boemima iz kvarta, kao i migrantima koji gledaju svoja posla i svima koji ne misle kao on, da im stavi do znanja da dolazi novo, njegovo vreme.
„Pobeda nacionalističkih stranaka odražava političku situaciju u Francuskoj“, kaže mi dvadestčetvorogodišnji savetnik predsednika opštine Bertil For, koji je iz redova predsedničke većine, iskazujući istovremeno zadovoljstvo što se rezultati na nacionalnom nivou nisu odrazili u njihovom arondismanu. Pitam ga da li je ovo bio referendum protiv Makrona. „Moglo bi tako da se kaže“, odgovara. „Bilo da je reč o Parizu ili o Francuskoj, to je glas koji sankcioniše politiku koju vode vlada i predsednik. Nikada ranije nacionalističke partije nisu bile u takvom usponu“, kaže dok posmatra ekran postavljen u holu opštine na kome se prikazuju rezultati.
Na stolovima u dnu kamene dvorane još uvek traje prebrojavanje glasova. „Stranke levice su očigledno razbijene, sa izuzetkom Socijalističke partije“, dodaje For. Da li Francuska ulazi u period neizvesnosti? „U naredne četiri nedelje će sigurno vladati velika neizvesnost. Ali predsednik je postavio pitanje sa kakvom Skupštinom želimo da vladamo u naredne tri godine, do kraja njegovog mandata. Kada pogledamo stanje u Skupštini od 2022, sa institucionalnim blokadama koje traju nedeljama, možda će večerašnji rezultat izazvati elektrošok kod Francuza, da shvate da je Makronu potrebna apsolutna većina u Skupštini kako bi sproveo reforme koje je najavio“, samouvereno objašnjava strategiju predsednika.
Novi mandat Makronu ili ulazak Marin le Pen u Jelisejsku palatu
I za Marion Bovale, kandidatkinju na listi Nepokorena Francuska koju srećemo dok prati glasanje sa kolegama, odluka o raspuštanju Skupštine je bila logična pošto je Makron izgubio legitimitet za sprovođenje svoje politike. „Jako me brine jačanje desnice u Francuskoj i u Evropi, ali vidimo da je Makron sve više izolovan u zemlji“, kaže ova mlada kandidatkinja za poslanicu u evropskom parlamentu. Ona u ovakvom razvoju političke situacije vidi priliku za levicu.
„Na proteklim parlamentarnim izborima levica je bila ujedinjena i ostvarili smo dobar rezultat“, nastavlja. „Zeleni su osvojili poslanička mesta koja pre toga nisu imali. Na ovim izborima levica je bila razjedinjena, nastupili smo oslabljeni i Zeleni su se urušili. Tako razjedinjeni smo mnogo slabiji nego 2022. Sad smo u periodu kada možemo da očekujemo najgore, ali i najbolje. Ako na nastupajućim izborima nastupimo zajedno i ako iskoristimo ovo nezadovoljstvo Makronovom politikom, možemo nešto da postignemo“, kaže odlučno.
Prvi zamenik predsednika opštine Erik Algran, iz redova socijalista, Gluksmana vidi kao jedinu nadu da se stane na put ekstremnoj desnici, u koaliciji sa ekolozima i Komunističkom partijom. „Ne znamo šta će da se desi na predstojećim izborima, nije nemoguće da Nacionalno okupljanje pobedi, ali ćemo učiniti sve da se to ne dogodi“, kaže ovaj ubeđeni socijaldemokrata. „Na poslednjim izborima simpatizeri levice su bili primorani da glasaju za Melanšona, ali to je bio taktički potez, a ne zato što su verovali u njega. Ovog puta imali su za koga da glasaju, i zato je sada lider levice Gluksman, a ne Melanšon.“
Domaća politika na evropskim izborima
Iako je međunarodna politika bila prisutna u kampanji, pre svega rat koji Izrael vodi u Gazi i koji je podelio Francusku, ali i rat u Ukrajini koji je pokazao nesposobnost Makrona i drugih lidera Evropske unije da se nose sa velikim krizama, teme koje su mobilisale glasače u Francuskoj tiču se njihovog neposrednog života. Inflacija, veći troškovi života, rast cena struje i gasa i pad životnog standarda, teme su koje su u glavama Francuza odlučile o ishodu glasanja, ali, pored socijalnih pitanja tema je bila i zaziranje od imigranata, što je prevalilo politički teg na desno.
„U siromašnijim krajevima grada siromaštvo je sve prisutnije, snažno se oseća da plate i penzije nisu više dovoljne za pristojan život, i to mora da stane“, objasnila je rast popularnosti ekstremne desnice jedna žiteljka pariskog radničkog predgrađa u reportaži francuskog radija Frans enter. Rezultati pokazuju da je Nacionalno okupljanje postiglo naročito dobre rezultate u delovima zemlje u kojima je velika nezaposlenost.
Krađe, napadi za koje su često optuženi imigranti, prikazani kao rastuća opasnost za Francuze u desno orijentisanim medijima, doprinose strahu za bezbednost, te je imigrantska politika postala goruće političko pitanje. Desničarske partije nude odgovor u većoj kontroli imigracije i većim ovlašćenjima policije.
U istraživanju o raspoloženju glasača koje je sprovela francuska kompanija za statistike IPSOS, preovlađuju zabrinutost, neizvesnost, umor i bes. Francuzi pokazuju malo nade u budućnost i malo očekivanja da će se situacija promeniti nabolje. Anketa pokazuje i da kod glasača vlada dezorijentisanost i nezadovoljstvo. Kriterijum zadovoljstva odnosi se na kvalitet života – što je veće nezadovoljstvo životom, to su veće šanse da se glasa za Nacionalno okupljanje, zaključak je ove studije.
Međutim, i veliki međunarodni potresi utiču na kompoziciju političke scene i u Francuskoj, što se odrazilo i na ove izbore. Izjašnjavanje o ratu u Gazi podelilo je političku scenu i oslabilo levicu. Pozicija Nepokorene Francuske je da pruža bezrezervnu podršku Palestincima, u čemu je ostala usamljena na francuskoj sceni.
Sa razjedinjenom levicom i sve nepopularnijom Makronovom liberalnom politikom koja naginje ka desnici i interesima industrijalaca, dinamika na političkoj sceni već dugo ide u korist ekstremne desnice koja nudi populistička rešenja u duhu „Francuska Francuzima“.
Mlada simpatizerka ekstremne desnice s kojom razgovaramo ovako to objašnjava: „Ja sam Francuskinja i ponosna sam na to, želim samo da spasim svoju zemlju, najpre od zemalja koje nisu deo Evropske unije. Francuska pomaže drugim zemljama i to mi se ne sviđa, jer novac treba da ostane kod nas. Za mene su Francuzi ispred svih.“
Makronov hazarderski potez
Rezultati evropskih izbora samo su potvrdili ovaj trend. Makron je raspustio Skupštinu pod izgovorom da ne može da sprovodi svoju politiku bez apsolutne većine, predstavljajući svoju partiju kao jedinu branu ekstremnoj desnici. Ako mu ovaj manevar ne uspe, a za to postoje velike šanse pošto je desnica u istorijskom usponu, to znači da će nakon izbora biti prinuđen da deli vlast sa Bardelom, kao novim premijerom. Tako će rezultat dva predsednička mandata vođena pod parolom odbrane zemlje od ekstremne desnice biti – kohabitacija sa Marin Le Pen.
Zato Makronovu odluku o raspuštanju Skupštine u Francuskoj vide kao hazarderski potez. Ova mogućnost jeste predviđena ustavom francuske Pete republike, ali je ovo tek šesti put da joj neki predsednik pribegava. Iznenađen je bio i sam Bardela, koji je i tražio od Makrona da raspusti skupštinu.
„Makron se pretvorio u neodgovornog kamikazu“, komentarisao je nakon izbora levo orijentisani „Liberasion“. „Ova neverovatna odluka za zemlju znači skok u nepoznato, sa nesagledivim posledicama“, konstatovao je komentator desno opredeljenog „Figaroa“. „Makronova odluka je usamljena, ishitrena i iracionalna“, zaključio je politikolog Paskal Perino na stranicama nedeljnika „Poen“.
Ostaje da se vidi da li će ova Makronova partija pokera Francusku odvesti u nepoznatom pravcu, a sa Francuskom i Evropu. Francuski predsednik je poručio da bez obzira na ishod parlamentarnih izbora, on ostaje u Jelisejskoj palati do kraja mandata. Da bi predao ključeve Marin Le Pen?
Izvor: RTS OKO
