Швајцарска жели да прошири своје акумулације како би постала мање зависна од увоза електричне енергије. Тамошње хидроелектране би могле да помогну да се снизи цена енергије у земљама ЕУ. Али, договор је на чекању.

Реверзибилна хидроелектрана Нант де Дранс јужно од Женевског језера у Пенинским Алпима требало би да буде пуштена у рад овог лета. Са снагом од 900 мегавата, биће то друга хидроелектрана у Швајцарској и имаће снагу једног повећег блока нуклеарне електране или електране на угаљ. Горња акумулација је на висини од 2.200 метара и садржи довољно воде за 20 сати рада под пуним оптерећењем. Највећа реверзибилна хидроелектрана у тој земљи, Линт-Лимерн, налази се иначе у кантону Гларус, у централном делу Швајцарске. На мрежу је прикључена 2016. године и може да производи 1000 МW до 33 сата.
То је много обновљиве енергије. Али, оно што те две електране чини посебно важним за процес преласка на обновљиве изворе енергије, јесте то што за мање од десет минута могу да се пребаце из производног у модус складиштења. Турбине тада пумпају воду из доње акумулације у горњу, обнављајући свој потенцијал производње.
Повећање хидроенергије је запело
С обзиром на растућу потребу за складиштењем енергије, не треба да чуди то што енергетске фирме граде реверзибилне електране – чак и ако су у то улагања огромна. Обе швајцарске хидроцентрале коштале су око 2,1 милијарду евра. Међутим, мерено ефектима и капацитетом, складиштење у акумулаторима кошта вишеструко више. Поред тога, реверзибилне хидроелектране пројектоване су за рок коришћења од 80 година и теоретски на бесконачан број циклуса пуњења и пражњења, док са друге стране велики литијум-јонски системи за чување енергије губе и до трећине свог капацитета након десет до 20 година, а то значи и да губе на употребљивости.

Међутим, изградња реверзибилних електрана на принципу складиштења воде – било с црпном станицом или без ње – већ годинама стагнира. И то не само у Швајцарској. У Немачкој је потенцијал за комерцијална улагања ионако ограничен због недостатка високих планина. Што се тиче заштите животне средине, еколошке организације такође сматрају да су потенцијали за ту врсту електрана у великој мери исцрпљене. Ово друго нарочито важи и за Аустрију.
Комбинација извора електричне енергије у тој земљи веома је слична оној у Швајцарској: две трећине хидроенергије, односно око 15 одсто обновљивих извора. Мања проширења се углавном изводе на акумулационим хидроелектранама, а притом је јасно на стварање акумулација увек значи и огроман захват у природу.
О томе се и у Швајцарској воде жестоке расправе. „Чак и за пројекте који предвиђају само проширење постојећих акумулација, поступци одобрења често трају 15 и више година“, каже Роберт Боес, професор хидрологије на Техничком универзитету у Цириху (ЕТХ).
Прошле јесени су еколошка удружења и оператери електрана на једном округлом столу о хидроелектранама постигли договор о 15 конкретних пројеката помоћу којих би се капацитет сезонских реверзибилних електрана до 2040. повећао за два до једанаест терават-сати. То одговара просечној потрошњи електричне енергије у Швајцарској у периоду од два месеца. Подршку је доношењем одговарајућег закона дала и влада.
Међутим, у Швајцарском савезу водене енергије су скептични. Сматрају да ти пројекти нису исплативи и кажу да је у ствари потребан – споразум са Европском унијом.

Потребан споразум с ЕУ
Тога, међутим, за сада нема. И зато чланице тог швајцарског савеза не профитирају од уносног и атрактивног енергетског тржишта ЕУ. Савез сумња и у исплативост реверзибилних хидроцентрала, али оцењује да би то у будућности могло и да се промени, онда када порасте производња енергије из обновљивих извора с којима се реверзибилне електране добро надопуњују. Нико међутим за сада не зна када ће се то остварити.
Производња енергије из воде у Швајцарској има дугу традицију. Та алпска земља чак 60 одсто својих потреба покрива из различитих врста хидроцентрала. Струја се и извози – 2020. чак 5.560 теравата, што је десет одсто произведене енергије у Швајцарској. Међутим, вишкови се остварују само између марта и октобра, јер остатак године снег и лед блокирају водене масе.
Зато у то време на сцену ступају швајцарске нуклеарне електране. Али оне, чак и уз нове реверзибилне електране, неће бити у стању да покрију швајцарске потребе зими. Томе би требало додати и чињеницу да и та земља, као и Немачка, жели да се реши својих нуклеарки. Зато и јесте важан споразум са ЕУ који би олакшао прекогранични проток електричне енергије уклањањем фискалних и бирократских препрека.
Акумулације боље од акумулатора
Без обзира на све, Немачка и друге земље ЕУ такође морају да размотре начине како енергија ветра и сунца буде доступна у сваком тренутку. Чување у акумулаторима с литијум-јонском технологијом још није адекватна алтернатива. Та врста „магацина“ добра је за краткорочно напајање, на пример када облаци заклоне соларни парк.
Али, чак и највећи системи акумулатора не могу да данима премошћавају фазе без сунца и ветра. „Проширивање постојећих акумулација и проширење других реверзибилних електрана, као недавно у Линт-Лимерну и Нант де Дрансеу, могло би да буде део решења за будућност“, каже професор Боес.
Јан Валтер
Извор: Дојче Веле
