Слађана Милошевић је пре свега била храбра жена. Није се ничег плашила, ни да каже, нити да покаже. А није се плашила зато што је била образована, пре свега музички. Веровала је у неке вредности и идеале, као и цела рокенрол генерација, и због тога се тамо негде пред освит „новог таласа“ појавила као весник нових времена у којима ће жене бити истински равноправне. Наиме, она је прва наша дама која је као озбиљна поп-рок појава свог доба – била и аутор бар дела своје музике, а не само привлачна појава на сцени. Већ та чињеница храбрила је све овдашње девојке које су размишљале да ли да се баве музиком или не, и отварала им простор да ураде нешто своје.
Њена улога на нашем тржишту заиста је на симболичком нивоу поредива са историјском улогом које су имале Deborah Harry из групе Blondie и Chrissie Hynde из групе The Pretenders у свету, у то исто време. У текстовима које је Слађана певала, жена је увек активна и бира, а мушкарац постаје објекат пажње, изложен њеном погледу. У њима само она одлучује о себи. Свет њених песама увек се вртео око нове дефиниције самосвесне женскости, и то је оно по чему је задужила нашу средину. Колико год неки од тих раних спотова и иступа данас изгледали помало наивно – ипак нимало нису, јер је то био пут којим се ово друштво истински ослобађало од дотадашњих стега. Патријархалних, политичких, примитивних…
Аутентична попо звезда
У питању је све време била аутентична поп звезда, која је отворила врата модерног доба свим „отпадницама“ што су после ње дошле, све до Бојане Вунтуришевић или Констракте. Након Слађане, коначно је постало прихватљиво да жене могу да живе мимо правила – односно, тачно онако како оне хоће.
Данас је јасно да је Слађана Милошевић била пионир на неистраженој територији, и њене погрешне процене – а било их је – од сад се више не рачунају. Признаје се само оно што је урађено, и нико не може да каже да синглови и спотови са њеним именом нису оставили снажан утисак у своје време, а сви су били мањи или већи хитови, често са неизбежном аутобиографском нотом (од „Sexy dame“ преко „Amsterdama“ и „Miki, Miki“ до „Princeze“). Нажалост, албумска дискографија коју је потписала остала је неуједначена: можемо само да констатујемо да није имала много среће са сарадницима и издавачима. Пробила се диско-фанки оријентисаним „Gorim od želje da ubijem noć“ (1979), а наставила са иновативним поп-рок албумом „Neutral design“ (1983), доказала певачке могућности џез плочом „Alexandra Slađana Milošević & Darko Kraljić“ (1988) и заокружила све то ангажованим гитарским „Animal Tested“ (2000).
Од свог самофинансираног дебитантског сингла „Au, au“ (1978, што је први успех и за сталну сарадницу Марину Туцаковић) – Слађана Милошевић је своје битке најчешће водила сама, дочекана готово увек на нож, па и са подсмехом. Њене изазовне изјаве и радикално гламурозан изглед, увек су узнемиравали учмале духове. Никад од тога није одустала, до последњег дана. Управо је то дефиниција рокенрола на наш и сваки други начин – Слађана је живела до краја по својим мерилима и ником није остала дужна.
Драган Амброзић
