Историја стратешког војног утврђења на Дунаву се мењала. Осветљена и обновљена тврђава отворила је поново Варош-капију на дан када су њени кључеви пре 156 година предати Србији.
На месту рушевина заборављене тврђаве на крајњем истоку Србије, које су деценијама зарастале у коров, на најлепшој обали Дунава у његовом завршном току кроз нашу земљу, засијали су недавно бастиони. Тврђава Фетислам у Кладову отворила је свечано врата љубитељима историје и туристима у новом издању. Обнова једне од највећих тврђава на нашем тлу трајала је последње три годинe, а финансирале су је Европска унија преко ИПА фондова прекограничне сарадње, Влада Србије и општина Кладово. До сада је укупно у њу уложено 3,5 милиона евра, каже за „Магазин” Невенка Болдорац, помоћник председника општине Кладово.
Пре четири године руководство општине Кладово конкурисало је за пројекте обнове, а средствима Министарства привреде саграђена је инфраструктура. По пројектима ЕУ фондова ИПА прекограничне сарадње с Румунијом, обновљен је Мали град и саграђен модеран посетилачки центар, у ком ће се чувати вредни експонати и организовати изложбе за посетиоце.
Летња позорница, главна улазна Варош-капија, као и бедеми од прве до шесте куле и десет лагума обновљено је захваљујући пројекту ’ЕУ за тебе – за културно наслеђе и туризам’. Предстоји обнова осталих бедема и бастиона, две дунавске куле у Малом граду, Невера капије и Сувог рова око Великог града. Али, тврђава је уређена и обновљена за обиласке и улаз је тренутно бесплатан. Туризам у општини Кладово обнављањем тврђаве Фетислам добија велико појачање”, каже Невенка Болдорац.
По налогу Сулејмана Величанственог
Тврђаву Фетислам подигли су у 16. веку Турци Османлије, како се из записа закључује, по налогу Сулејмана Величанственог. Подигнута је на остацима темеља римског утврђења Занес. Тачније, прво утврђење као „град Светог ислама” саградили су, по записима, 1524. на месту срушеног угарског Новог града, по пројекту мостоградитеља Ћуприје на Дрини Осман паше. Градњу једног од најважнијих војних пунктова у походу на Европу, по султановој наредби, спровео је Бали-бег. Касније, у 18. и почетком 19. века османлијски градитељи направили су око њега правоугаоно утврђење са шест угластих бастиона, као Велики град. Оно опасује бедемима и рововима првобитну мању тврђаву, касније названу Кастел, а има Варош, Ороспи и Дунавску капију. Тако су завршили градњу стратешког утврђења за контролу пловидбе Дунавом. Архитекте пишу да тврђава „има одлике раних топовских утврда, са двоспратним кулама некад наткриљеним дрвеним купастим крововима, док су над кулама малог града кровови од ћерамиде, као и двоструке зидове и демир-капију (железну) окренуту ка југоистоку.
Такође, Сулејман-ханову џамију с минаретом од цигле и стражарску кућицу”. Путописац Евлија Челебија ју је описао 1866. као „четвороугаоник на узвишици изнад Дунава, оивичен са 12 јаких и високих кула”. Назив Фетислам су путописци преводили и као „победа или освајање ислама”, али су тврђаву називали и „бедемом вере” или „капијом мира”.
Фетислам је употпуњавао одбрамбену линију дунавских тврђава. „Гранична тачка” за одбрану територије од разних освајача са супротне обале Дунава мењала је потом кроз историју власнике и градитеље, као и улогу. Незванично се прича да је чак и после Другог светског рата имала неславну улогу у привођењу неистомишљеника.
Опустела после градње „Ђердапа 2”
Изградњом Хидроелектране „Ђердап 2” завршене 1984. приобална страна Фетислама угрожена је подизањем нивоа Дунава, због чега су спровођени заштитни радови, као што су формирање обалоутврда и лукобрана, а спроведени су и конзерваторски радови. Од тада је, међутим, тврђава остала све донедавно препуштена зубу времена. Не само да је била небезбедна за боравак већ су је називали и „местом за избегавање”. Осим послератно направљених спортских терена за утакмице, остаци споменичког наслеђа су убрзано пропадали, а становнике Кладова као неме посматраче, немоћне да нешто учине, чинили су деценијама незадовољним и постиђеним.
У новом руху, тврђава је уз звуке свечане музике и присуство председника Републике, државних и европских званичника, отворена 26. априла на Дан општине Кладово, али, тачније, на дан када су 1867. године српски војници преузели тврђаву коју су звали Светислав, од турске војне посаде. Историјском догађају претходили су напори кнеза Михаила Обреновића да дипломатијом издејствује напуштање турске војске из Београда, Смедерева, Соко-града, Ужица, Шапца и Кладова. Коначна предаја преосталих кључева кнезу на Калемегдану 18. априла 1867. уприличена је након прочитаног фермана султана Абдула Азиза.
Преузимањем управа у овим градовима Кнежевина Србија оснажена је кренула путем стварања модерне српске државе и јачања самосталности, којом, сматрају историчари, постаје бастион балканске слободе. После Берлинског конгреса 1878. Србија званично стиче независност и коначну слободу.
„Важност реконструкције тврђаве зато је огромна. Отварањем обновљене тврђаве на Дан Кладова враћамо веру и оптимизам грађанима, снагу да заједно створе нови залог за будућност. Али, мислим да неће само овај град имати више туриста већ ће отварање Фетислама унапредити и туризам у целој источној Србији”, каже за „Магазин” председник општине Кладово Саша Николић.
Отварање је било прилика да представници државе Кладову обећају и брзу саобраћајницу која ће, преко Доњег Милановца и Голупца, свим путницима фасцинантни, али досад далеки крај Ђердапске клисуре, „приближити” Београду и осталим деловима Србије.
Летња позорница
Стари Кладовљани памте Летњу сцену каонајлепшу позорницу над најдужом европском реком. Како нам је својевремено испричао некадашњи водич Стеван Станојловић, због фестивала „Лето Ђердапа” седамдесетих се овде долазило, а „тада онемогућени становници румунских градова на супротној обали би сви сишли до Дунава како би, у десетоструком броју у односу на публику са ове стране, слушали наше певаче”.
У ТО Кладово подсећају да с позорнице сви програми и концерти и даље могу да се чују „преко пута” у Дробета Турну Северину. Данас су највернији свакодневни посетиоци управо из тог Кладову братског града, али долазе и из других крајева Румуније. У Кладову се број ноћења утростручио у последњих пет година, али се очекује да Фетислам буде нови носилац социјално-економског развоја.
Голубачка и Рамска тврђава, Лепенски вир, тврђава Фетислам, Рајачке пимнице и Феликс Ромулијана појавиће се овог пролећа као нови пакет туристичке понуде источне Србије и Доњег Подунавља.
Тврђаве на дунавском току кроз источну Србију
Фетислам није једина тврђава на овом делу наше дунавске обале. Неколико километара од ње налази се античка тврђава Дијана, стари утврђени град на обали у насељу Караташ, испод саме Хидроелектране „Ђердап 1”. Данас су на њеном месту остаци утврђења, унутар којег се спроводе археолошка истраживања. Недалеко су још утврђење Рам у истоименом селу код Великог Градишта, као и Голубачка тврђава и обе су недавно обновљене. Иначе, на дунавској међународној конференцији у Аустрији 2019. Кладово је добило статус „Бисер Дунава”, испунивши критеријуме одрживости међу европским одредиштима на највећој реци.
Мирјана Никић
Извор: Политика Магазин
