Sada je jasno da više nije u pitanju (teorijski? međunarodno (ne)priznati) suverenitet Srbije nad Kosovom i Metohijom, već i ostaci ostataka funkcionalne državnosti na području dosadašnje Pokrajine.
Hronika najavljene predaje 2.
Posle autorskog teksta Šolea i Eskobara o tzv. ZSO, a naročito nakon rasprave na istu temu u američkoj ambasadi u Prištini, postalo je sasvim jasno da se Zajednica, kakva je predviđena Briselskim sporazumom, neće formirati. Štaviše, ostaci ostataka funkcionalne srpske državnosti na Kosovu i Metohiji, koje su do sada obezbeđivale kakvo-takvo funkcionisanje društvenog života među Srbima, biće ukinute i podvedene pod kosovsku albansku vlast. Postojaće, u najboljem slučaju, izvesna kulturno-prosvetna autonomija Srba, a i ona znatno manja nego što su je npr. Srbi uživali u Habzburškoj monarhiji, ili Albanci u Srbiji i Jugoslaviji.
Suočeni sa tom činjenicom, teško nam je predvideti kako će na nju reagovati preostali Srbi na Kosovu i Metohiji – ili masovnijim iseljavanjem, ili privikavanjem na politički život u kome će dominirati sve albanskije i albanskije „Srpske liste“. Za treću mogućnost – otpor planu EU-Amerika potrebna je mnogo snažnija podrška iz centralne Srbije nego što je pružena proteklih dana.
Dakle, čitava „operacija ZSO“, može da se svede na poslovicu: Evo ti ništa i – čvrsto ga drži!
Od tekućih događaja vezanih za zbivanja oko pregovora, beležimo zalaganje Milorada Dodika, u autorskom članku, da se pitanja Republike Srpske i Kosova i Metohije razmatraju zajedno. Kreatori balkanskih mapa sigurno su svesni ovog Dodikovog zahteva, stizao je i ranije iz Republike Srpske. Ne znamo da li Dodik, po krajiški, provocira odgovor, ili stvarno ne vidi da se ta dva pitanja itekako, od diplomatskih mahera, posmatraju zajedno.
