„Може ли ваша листа да буде потпуна без Јеврема Брковића?“, пита један читалац Журнала.
Пише: Александар Живковић
Што се наша „љетња медијска шема“ више ближи крају, то у редакцију стиже више „шкакљивих питања“ читалаца, укључујући и опречна мишљења о томе ко би на Листи најзнатнијих Црногораца друге половине XX вијека требало да се нађе, а ко не. Читалац који се представио као Војвода пише: „Павле Ђуришић сигурно припада тој групи значајних Црногораца, али бојим се, у овом тренутку, распламсавања партизанско-четничког сукобљавања.“ Ако је за утјеху читаоцу, тај сукоб распламсао се и прије и мимо Листе.
Александар Живковић: Шеталиштем Тупе Вукотића, уз Пеђу Исуса
Ако смо, а јесмо, као полазни граничник периода који посматрамо узели почетак излажења Побједе (крај новембра 1944), Павле Ђуришић припада том добу, макар као губитник. Колики је био утицај легенде о Ђуришићу и ђуришлијама у даљем периоду? До краја осамдесетих година прошлога вијека, рекао бих, не велики. Али, удес васојевићких и осталих црногорских четника, осјећао се у друштвеном животу итекако. Од свега тога, већ споменутих осамдесетих ствар се свела на пјесмицу ђе не сија петокрака, коју су многи прихватили као симбол порододичног, националног и личног самослобођења и историјског самосазнања.
Али, Ђуришића не можемо, историјске прилике биле су такве, да одвојимо од Секуле Дрљевића. А Дрљевићев утицај много је снажнији у Црној Гори са почетка XXI вијека, него што је то био у другој половини прошлога стољећа. (Можда и са Ђуришићем буде такав случај.) Ако би се могло говорити о знатнијем утицају идеја блиских Дрљевићевим, онда су то оне Савића Марковића Штедимлије ширене у оквиру Матице хрватске, нарочито у доба маспока. О њиховом утицају на цетињске интелектуалце тог доба, говорио је др Нико С. Мартиновић у Скупштини Црне Горе 1971. године.
Најзад, у том граничнику времена налази се и црногорски генерал Крсто Зрнов Поповић.
Јесу се синови-партизани спрдали са очевима-зеленашима и њиховом војском у Другом рату (Кроз Цетиње прође војска фина, нико млађи од шесет година), али су многе идеје федералистичког покрета што свјесно, што несвјесно, биле уграђене у црногорску политику након рата. У том смислу, Крсто Зрнов, лично цијењен у народу, особито Старе Црне Горе, као ријетко поштена глава, имао је више утицаја у периоду који посматрамо, све до краја осамдесетих година, и од Ђуришића и од Дрљевића.
С друге стране вијека
У одговору на питање читаоца о мјесту Јеврема Брковића на Листи, могу да кажем да је на неки начин он већ на њој. Као завршница XX вијека у Црној Гори узета је појава његовог Crnogorskog književnog lista. И, иначе, мислим да ће неким будућим истраживачима бити занимљивија његова улога у првим деценијама овог стољећа, него да се баве тиме ђе је руча у вријеме изгнанства; изгнанства са или без знакова навода.
За ђецу
Радо су дочекани предлози за пјесника Драгана Радуловића и најпознатијег стрип цртача Лазара Средановића Дикана.
Сугестије за Листу шаљите на:
