Пише: Александар Живковић
Ономе ко не воли црнке не вриједи објашњавати. Срећом нема Црногорца који испод коже не воли Шумадију. Зато је у јулској вреви одјекнула вијест о одласку аристократског стопала Оливере Катарине.
Не смије се ни о њој фразирати. Сада би било најбоље напити се уз браћу Цигане. И њих је чак натпјевала опјевавајући их.
Роди се то. И по вољи јој. И са старим и са новим диком.
А сеоски удбаши прате. Скоро се ништа није десило у Колашину у односу на оно што је преживљавала највећа љепотица Југославије. Опет, било је по њеној вољи.
Послије су се и наши интелектуалци досјетили „културног рата“. Ено их твитују. Вољели би да је по њиховој вољи. Фали им оно нешто. Нешто што се роди. Можда је тајна у аристократском стопалу?
Фали нам свима.
Зато:
Играј, мала, па поскочи!
