Пише: Александар Живковић
Кад се искусна новинарка дохвати ботовања то није за препричавање, то се мора прочитати, ако се може.
Весна Кнежевић, дописница РТС-а из Беча, направила је чланак о неком антихераклитовском Кругу Двојке, који живи да би зауставио кретање Србије под А.В. и Аном Б., да би јој на њему позавидјели и у редакцији Пинка. (Или би за њих био сувише апстрактан.)
Мени је најзабавније било ауторкино тврђе, вјерујем јој, „да никада није видјела Санџак“. Значи, никада није видјела Сопоћане ни милешевског Белог анђела („Остао је, а могао је отићи“, Дејан Медаковић) а сматра се стручном, и у редакцији РТС-а је сматрају стручном, да нас извјештава о бечким изложбама.
Није текст Кнежевићкин само коментар, има он и „истраживачке“ амбиције (документација „Путева Србије“), темељно је радила, баш као да је хтјела да покаже сву своју некомпетентност.
Јер основна Кнежевићкина теза јесте и правно и политички давно девалвирана. Грађани у протесту имају право да зауставе саобраћај. Тачка.
Тога се морао придржавати чак и Мило Ђ., мада се и овамо покушавало угушити литије због „угрожавања саобраћаја“.
То што власт А.В. и Ане Б. жели да скрене пажњу са општег комуналног, и посебно саобраћајног, колапса у Београду, и кривицу за њега свали на „блокере из Круга Двојке“, само је још један у низу медијских трикова владајућих.
И није тачно, не уопштавајте властито искуство госпођо Кнежевић, да се по Србији није путовало.
Како је, на примјер, Милан Кашанин, а и он се помало разумио у свјетску умјетност, тачно знао да је центар Србије брдо Светиња код Страгара.
Сад, под А.В и Ана Б. славном владавином нема аутобуса до Страгара и рудничких манастира, али путујте госпођо Кнежевић, стопирајте, фини су ти Шумадинци, каже Кашанин, упознајте ту Србију.
Љепше је путовати но ботовати.
