Пише: Александар Живковић
Данас, пуних осам месеци од пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, све смо удаљенији и од правног и од политичког разрешења случаја. Недавно је Више јавно тужилаштво у Новом Саду објавило да је „онемогућено у даљој истрази“. То је, нажалост тачан опис правне, али и политичке ситуације у Србији. Могућност било каквог на било коју тему (РЕМ, бирачки спискови) договора не постоји.
Блокада као грађански штрајк – онемогућено. Деблокада блокаде – онемогућено. Није чудно што студенти који су започели паролом Његошевом (Ал тирјанству стати ногом за врат…), завршавају последњи скуп са: Нека буде шта бити не може… А ради се само о ванредним изборима у које власт улази са 20% предности којој јој обезбеђује очувана пропагандна машинерија.
Александар Живковић: Како је Вучић упознао патријарха Павла?
Нејасни су потпуно мотиви власти за одбијање јединог цивилизованог пута за решавање друштвене, и све више економске, кризе. Паралишући страх од евентуалног губитка власти? Ту недавно Алфа Вук рече да су јако незадовољни и бесни у СНС-у. Па, нек изволе на изборе. Нисмо им заборавали да су и прошле изборе добили марифетлуцима, а сад су им на Видовдан студенти порекли легитимитет. Нека „свирају крај“ и распишу изборе. Опасно је када је земља паралисана, а млади људи цитирају Његоша.
