Пише: Александар Живковић
Бивши председник и премијер Словеније, Борут Пахор, припрема нацрт за наставак „дијалога“ Београда и Приштине. О томе неће давати даље изјаве, док се не консултује са Борељом (а вероватно и Американцима). Вест је помало бизарна, јер Пахор још није званично добио функцију Лајчаковог наследника, али очигледно рачуна да је то већ готова ствар Занимљива је прича о улози Словеније у косовском случају у последње четири деценије. После побуне Албанаца на Косову 1981., тамо су упућене заједничке снаге полицијских специјалаца из свих делова тадашње СФРЈ.
Општа оцена је била да су словеначки полицајци били најсуровији у гушењу побуне. Заправо, били су најорганизованији, они су озбиљно схватали трансформацију оружаних сила Југославије у домобранску тзв. Територијалну одбрану, што су касније сурово показали и у краткотрајном сукобу са регрутном ЈНА. Истовремено, држећи барут на сувом, словеначка политика почела је да прави антимилитаристичку атмосферу. Прорицали су рат на Косову, сви моји тадашњи другови Словенци су ми говорили: „Ми нећемо да гинемо за Косово.“ Обично бих им одговорио: „Не бих ни ја за Караванке.“
Догађаји су се усложњавали осамдесетих, Срби доследни југословенском интегрализму из неког разлога највише су били бесни на „бечке коњушаре“, а Словенци су у подели карата око распарчавања Партије и Државе (тим редоследом), одиграли улогу „алпских Хрвата“, уместо, једно време „шутљиве“ Хрватске. Тако се бивша земља распала (о додатном спољном разбијању сувишно је говорити овом приликом). И неком историјском иронијом, словеначки војници, овај пут без противљења, нашли су се на Косову пољу у саставу КФОР-а.
За њима су кренули трговци и привредници, који су вешто користили настојања Приштине да потисне српску робу са Косова. У време „признавања независности“ 2008. године Стејт департмент и ЦИА су посебну улогу наменили Словенији. У знак захвалности за раскривање те ујдурме, новинарка Светлана Васовић отпуштена је из „Политике“. Борут Пахор се и сада, немам сумње у то, ослања на исте саветнике. Куртију је успело да отера и несмењивог Лајчака, отворила се прилика за словеначку дипломатску бравуру. Тако ће словеначко присуство на Косову пољу да буде тројако: војно, дипломатско и привредно. Срби на Косову и Метохији од тога неће имати никакве користи, али сада о користи и не размишљамо; само да је штете што мање.
Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
