Пише: Александар Живковић
Предлаже данашњи „Дан“ јеловник за прве дане поста. Погосподили смо се, постимо, ето, по јеловнику.
Други ме у посне дане узрујавају причом да нам пост ништа не вриједи ако не разумијемо његов смисао. Ја се на то сјетих оца Рафаила Подмаинског кад је оно рекао: ко пита – зашто постиш? – таквог би требало летвом по глави. Зар у оволиким несрећама, наставио је отац Рафа, треба објашњавати зашто постиш?
То питање смисла поста није се постављало код старих Црногораца, као ни код осталих Срба. Постимо зато што смо то ми, нијесмо Латини, да „мрсимо сриједу и петак“. Црквена заповјест је била толико уткана у народни живот, па рекао бих и у његову економију (домаћинство), да посту никаква „промоција“ уопште није била потребна.
А та кућна економија је диктирала „правила поста“, око којих се садашњи вјерници толико споре. Пост је, овај Божићни, добро долазио и да припремљене намирнице издрже зиму, што није било лако. А утолико је било теже што се за крсну славу износило и послуживало практично све што кућа има. Књаз Данило је морао да ограничава слављење, дешавало се да због прославе породица потпуно пропадне.
То кротко прихватање поста и неодустајно гошћење на Слави, биле су двије странице истог новчића.
Сигурно је да Црногорци и Црногорке, како је то примјетио прота Милан Костић, први професор Богословско-учитељске школе, нијесу знали прописане црквене молитве, као народ у Карловачкој митрополији, али им то није сметало да живе пуним црквеним животом, као што примјер поста показује.
Први, за кога се зна да је намјерно прекршио пост, прекршио, али не и оставио, био је књаз Данило.
А тек се крајем 19. вијека појавио, биљежи Шобајић, неки студент из Русије који је тамо примио социјалистичке идеје и потпуно одбацио пост. Цијела Црна Гора гледала га је као чудака, али сада изгледа занимљиво како су западне идеје код нас долазиле преко Истока.
И још нешто, Књажевина и Краљевина Црна Гора су се држале јулијанског календара. И он је утопљен у Југославију. Хоћу да кажем, да је Божић долазио прије Новог љета, као што је ред.
Сад држимо пост и правимо силне новогодишње концерте у сред њега. Градови се отимају за „звијезде“ које би да засјене ону витлејемску.
Е, да ми је она летва оца Рафе…
