Пише: Александар Живковић
У Црној Гори, чини се, коначно се стварају прилике да политички живот уђе у зону досадног мира мањих европских земаља, умјереног економског развоја. Конституисана велика парламентарна већина говорила би у том правцу. (Још када би се максимално посветила стабилизовању институција.)
Но, неки је усуд другачији. Стварање велике владине већине, доминантни медији успјели су да прикажу као „политичку кризу“. Предсједник државе материјализовао је ту кризу у ванредне изборе у Подгорици. Опозиција, разумљиво, нема други посао него да прикаже да то нијесу обични локални избори, него изјашњавање о повјерењу у владин програм, који у тренутку одржавања избора још неће заживјети.
Тако да неће бити досадно, јер ми Црногорци волимо те игре: „Вјеруј ми на ријеч“.
Изгледа да су и у влади, бар ПЕС-ов дио ње, коначно схватили значај политичког маркетинга, па се и премијер лично почео да оглашава, о цијенама, раду министара… Признао је на Твитеру полемишући са др Баћом, да је правио грешке у „јавној комуникацији“. Ако би му се могло примјетити, чини се да је ПЕС највише тих комуникативних грешака направио са својим бирачким тијелом. Остаје им времена да ствари поправе.
Неће бити досадно пратити наступе и других конституената владе на подгоричким изборима. Неки од њих традиционално показују умјешност у локалним кампањама (демократе), питање је да ли ће им учешће у влади у томе помоћи или одмоћи.
Други, попут бившег Демократског фронта, који су, са неким изузецима, лоше пролазили на локалним изборима треба да се докажу и на том нивоу.
Неће бити досадно ни на опозиционој страни, на којој постоје снажне тенденције да се буде ДПС умјесто ДПС-а, а постоји и амбиција одређених кругова да предсједник државе постане шеф опозиције.
Све у свему, неће бити досадно.
Вјерујте ми на ријеч.
