Пише: Александар Живковић
Као што смо писали у Журналу, на свом последњем мајском заседању Свети Архијерејски Сабор донео је одлуку о уздизању већег броја епископија у ранг митрополије, као и нови начин титулисања епархијских архијереја уопште, али подаци о томе које су епископије уздигнуте на виши ранг (од млађих богослова смо чули духовит израз „апгрејдоване“), нису били доступни до извршног синодског упутства.
Из њега сазнајемо да је САСабор на својој седници од 18. маја о.г. (АСбр.55/зап.89) донео одлуку, и као уставотворна власт у Цркви, изменио члан 14 Устава СПЦ, којим су постојећим додате и новоформиране епархије (британско-ирска, скандинавска, аустријска и швајцарска), као и двострука седишта епархија где их има. На ову тему читаоцима је најближи пример будимљанско-никшићке епархије, која има седишта у Ђурђевим Ступовима код Берана и у Никшићу. У те епархија са двоструким седиштем спадају и бихаћко-петровачка (у Босанском Петровцу и манастиру Рмњу), будимска (у Пешти и Сентандреји), далматинска (у Шибенику и манастиру Крка), диселдорфско-немачка – то је новост од овог Сабора (у Берлину и Диселдорфу), захумско-херцеговачка и приморска (у Мостару и Требињу), зворничко-тузланска (у Тузли и Бијељини) и рашко-призренска (у Призрену и Новом Пазару (Расу)). Ту су још и епархија канадска која има седиште у Торонту и манастиру у Милтону и епархија новограчаничка-средњезападноамеричка која има седиште и у манастиру Либертивил и у Новој Грачаници (оба код Чикага).
После последњих промена укупно СПЦ има 41 епархију.
Изменом истог члана Устава СПЦ уз досадашње митрополије црногорско-приморску, дабробосанску и загребачко-љубљанску, уведене су нове митрополије: аустралијско-новозеландска, банатска, бањалучка, бачка, браничевска далматинска, диселдорфска-немачка, захумско-херцеговачка, зворничко-тузланска, жичка, канадска, крушевачка, нишка, новограчаничка-средњезападноамеричка, рашко-призренска, сремска, тимочка и шумадијска. Њихови архијереји имају по положају звање архиепископа (града) и митрополита (епархије). Дакле 18 нових митрополија, укупно 21. Од тога 4 у дијаспори.
Александар Живковић: Нове титуле архијереја – дробљење Цркве или уздизање њене мисије?
Противници умножавања броја митрополија у СПЦ, углавном немају ништа против овог уздизања у дијаспори, јер знају колико је оно важно, за нажалост све бременитије међуправославне односе. Осим тога митрополија новограчаничка је постојала (и средњезападноамеричка) док административно нису уједињене; а митрополија аустралијско-новозеландска је предвиђена тамошњим локалним црквеним уставом. Уздизање Канаде и Немачке има смисла с обзиром на бројну дијаспору у њима.
Очекивало се да ће једног дана већи градови, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Бања Лука добити митрополије. Такође, и рашко-призренска епархија, по старини једна од оних са најдужим континуитетом. Саборски оци имали су и историјске разлоге на уму када су у ранг митрополије уздигли и мање епархије; древну светосавску епископију у Херцеговини и епархију далматинску.
Ипак, у црквеној јавности поставља се питање уздизања других епископија, неких нпр, тек. недавно обновљених (крушевачка), или неких неуздигнутих, а великог историјског значаја (шабачка, у средњем веку мачванска). Чињеница је да су епархије зворничко-тузланска и шабачко-ваљевска представљале а и данас треба да представљају кичму и плућа СПЦ, а јесу и највећи бастион богомољачког покрета. Тако да је ту требало тежити равнотежи са обе стране Дрине.
Измењен је и члан 15 Устава СПЦ, којим су одређене нове титуле епархијских архијереја.
Свака епископска (архиепископска) титула је везана за град-средиште епархије, а митрополитска за назив епархије. Тако ће нпр. бити Архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски, Архиепископ новосадски и митрополит бачки, епископ париски и западноевропски итд. Цела прича, дуго распредана, о наводном отимању митрополита Амфилохија титуле архиепископа цетињског може, коначно, да оде ад акта.
Александар Живковић: Зашто Црна Гора треба да усвоји Резолуцију о геноциду над српским народом у НДХ
Издвајамо овде титуле које указују на ранохришћанско наслеђе: Архиепископ сирмијумски и митрополит сремски, Архиепископ ромунилијанско-зајечарски и митрополит тимочки.
Нова титула херцеговачког митрополита гласи: Архиепископ мостарско-требињски и митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски. Тиме је у њој везано и сећање на стонску епископију. Вероватно због викара који носи титулу „хумског“ није до краја правилно решен назив ове епархије, која јесте више хумска, док је већи део Захумља на простору будимљанско-никшићке епархије.
На крају, уставном одлуком Светог Архијерејског Сабора, епископи са 20 година службе добијаће чин архиепископа, а са 25 година и митрополита, без уздизања њихове епархије у тај ранг.
