Многи унутарполитички догађаји доживљавају се и преносе различито када изађу ван граница земље у којој су се догодили. Смена Сава Кентере је један од њих.

Теоријски, догађаји се тумаче на разне начине најпре, јер имају различит значај за спољне и унутрашње посматраче. Тамо где унутрашњи посматрач види партијску борбу, спољни посматрач може видети геополитичко надметање.
Разне верзије тумачења одударају једне од других и због мањка дубинског знања о унутарполитичкој ситуацији државе чији се догађај тумачи. У том случају анализа не може ни заћи дубље од спољнополитичке, сви се односи ту посматрају искључиво из перспективе интереса ове или оне политичке групе у трећој држави која је за дати догађај заинтересована.
Иако је чудно и противно духу демократије да влада у техничком мандату смењује државне функционере, очито је да су УРА и ДПС ушли у пријатељску конкуренцију пред следеће изборе. Та конкуренција пре свега подразумева позиционирање пред представницима утицајних западних држава. Из чега се састоји то позиционирање: а) из доказивања борбе против организованог криминала; б) из привржености стратегији САД, ЕУ и НАТО у пружању отпора Путиновој Русији.
Афера о шверцу цигарета са смењеним секретаром Милошевићем, афера о хапшењу руских шпијуна и сменом Кентере директна су манифестација пријатељске конкуренције УРА и ДПС-а.
Можемо констатовати да је ДПС успео да засени УРА пред најрадикалнијим америчким тинк тенковима (као што је Атлантски савет), који свакако преферирају Ђукановића као опробаног аутократског популисту („he may be a son of a bitch, but he’s our son of a bitch“, што је више анегдота о америчкој спољној политици до 1980-их година него директан цитат било ког америчког функционера).
За веома кратко време Дритана је Ђукановић приказао као покровитеља шверца цигарета и заштитника руске агентуре. Абазовићу није помогло ни то што га ноторно фашистички београдски медији, попут Вечерњих новости, подржавају у борби против „западног утицаја“ (западни представници знају за везе Абазовића и Вучића).
Међутим, потпуно су лажне оптужбе против Абазовића као експонента руског утицаја на Балкану. Не само што се тај утицај редовно преувеличава, нарочито од почетка рата, већ зато што је Кентера директно подржавао интересе ДПС-а, не Црне Горе, те се није ни бавио сузбијањем руског утицаја, већ је гледао како да максимално оцрни Абазовића пред Западом, нарочито у Вашингтону. Зато је и смењен, а постављен је да се подсетимо управо за време владе УРА-ДПС.
Помало је и комично како у случају Црне Горе реп маше псом, то јест како Ђукановић ефикасно манипулише западним експертима и званичнима, играјући на руску карту (притом је државни руски капитал финансирао самосталност Црне Горе и самог Ђукановића, али то је било пре 16 година, заборављено је).
Александар Ђокић
