„Шта је то Достојевски? Претпоставимо да је на улици, несрећним случајем, смртно рањен човек. Већина људи би прошло својим путем, окрећући своју главу у страну, Достојевски би преживљавао муке са умирућим. Мислим да нико није тако искрено писао о животу. Саосећање, најузвишенија одлика човекове душе, света је ствар − због тога се клањам пред Достојевским и обожавам његовог Мишкина.“

Kуросава је екранизовао „Идиота“, давне 1951. Филм који дословно прати роман трајао је читавих 256 минута и био предвиђен као дводелни наставак, али је био изгубљен до дан данас. Остала је стоминутна верзија коју је наметнуо филмски студио, а ни сам Kуросава није успео да пронађе и прибави оригинал у филмском архиву.
„Од свих мојих филмова, људи су ми највише писали писма о овом. Моја жеља је била да направим Идиота много пре Рашомона. Од малена сам волео руску књижевност, али налазим да највише волим Достојевског и дуго сам мислио да би његова књига била чудесан филм. Још увек ми је најдражи писац, и он је тај − и даље мислим − који најискреније пише о људском постојању.“
На другом месту каже:
„Нико није тако изразио доброту и саучешће као Достојевски. Огромно саучествовање у несрећи других, за шта је он био способан, прелази границу, доступну обичном човеку. Упркос нашим осећањима, ми окрећемо главу од превелике муке, а он то не чини никада. Достојевски је патио са онима који пате. Из ове перспективе, то премашује границе људског. Била је у њему нека божанска црта.“
Извор: Фејсбук (Михајло Мијатовић/Музеј онлајн)
*Насловна фотографија: nofilmschool
