У организацији Српског националног савјета Црне Горе и СИКЦ „Свети Сава“ у Српској кући у Подгорици одржана је Академска трибина на којој је , на тему „Васкрс-празник над празницима“, говорио протојереј-ставрофор Гојко Перовић, парох при цркви Светог Ђорђа у Подгорици и архијерејски намјесник подгоричко-колашински.
Отварајући трибину уредник Будимир Дубак је подсјетио да је отац Гојко Перовић и прошле године у сусрет Васкрсу био гост трибине и говорио на тему „Дани Хрисовог страдања и васкрсења“. Дубак је говорио и о биографији Перовића, нагласивши да је објавио бројне радове из области богословске мисли, у чијем средишту се налази и тема трибине.
– Васкрсење Господа нашег Исуса Христа се назива „Празник над празницима“, јер, како каже апостол Павле: „Ако Христос не васкрсе, онда је узалудна проповијед наша, узалудна вјера наша, узалудна и нада наша“. Ову најдубљу истину саопштава и блаженопочивши митрополит Амфилохије ријечима: „ Заиста Христово васкрсење је суштина Хришћанства. Сва догађања у историји спасења рода људскога и његовог напретка и раста, врхуне у тајни Васкрсења, Живот на земљи и у васиони, онај који је од искони дат и у творевину уткан, тек у Христовом васкрсењу добија своју стаменост и бесмртност, своје оправдање и смисао – казао је Дубак.
Поздрављајући присутне протојереј-ставрофор Гојко Перовић је казао да када се живи вјера Христовог васкрсења ту нема првих и других, него су сви људи исти, а затим се осврнуо на неколико аспеката излагања, библијски, богослужбени, календарски и молитвени.
– Када је у питању библијски аспект, приче о Васкрсу не би било да нема библијски запис о том догађају. Поновићу ријечи свештеника Бориса Брајовића на једном предавању када каже, да наша вјера нема само једно јеванђеље, него четири, што значи да је Господ изволио да се тај важни догађај и извјештај о дјелима Господњим не везује за једног човјека. Када је у питању четворојеванђеље, Господ је оставио четворицу апостола да свједоче и напишу… Нису ти извјештаји у сукобу, али има неких разлика, разлика у језику, нијансама, доживљају, истицању неких ствари. А заправо сва свједоче о васкрсењу. Црква не воли да проповиједа неку извјесност када је у питању овај земаљски живот. Напротив, неизвјесност и напетост, шта ће и како бити, то је карактеристика хришћанског живота. Људски живот је неизвјестан управо што нас је Бог створио, не да би смо овдје скончали, него да би живјели још један живот изван овога, живот који нас чека – казао је отац Гојко Перовић.
Говорећи о богослужбеном и календарском аспекту, Перовић је казао да га богослужбени подсјећа на насеђе предака и њихово чување вјере, док је календарски, како каже, везан за прољеће и буђење општег живота. У оквиру молитвеног аспекта, Перовић је навео примјер фреске из манастира Сопоћани, која је некада била потпуно златна, које је вјековима покрадено од стране Турака, а сада обасјана првим сунчевима зрацима сија као некада, истичући да је свјетлост сунца и свјетлост празника.
– Када светлост празника падне на нас, овако ојађене, похабане, онда и ми засијамо оном правом светлошћу, какве нас је Бог створио и какви би, уствари, требали да будемо. За то служи празник, јер је он припрема за оно што нам Бог даје – закључио је отац Гојко Перовић.
По најавама организатора Академске трибине биће настављене и у наредном периоду.
Извор: Саша Јеврић/s-medijicg.com
