Пише: Оливер Јанковић
Два ниже рангирана европска клупска такмичења су реалност српских фудбалских клубова, и то знамо већ дуже времена. Готово да је постала редовна навијачка молитва да испаднемо из квалификација за Лигу шампиона, јер – тамо немамо шта тражити осим пуно голова у сопственој мрежи. А у Лиги Европе и Лиги конференција, већ смо знали да дочекамо прољеће: Црвена Звезда прошле године, бањалучки Борац претпрошле… (То што Борац представља лигу БиХ, не чини га мање српским клубом: клубом из Републике Српске, за кога доминантно играју српски играчи, за кога навијају српски навијачи, који има српска национална обиљежја…). И тако смо и ове године добили Звезду, Партизан и Борац у плеј-офу за лигашку фазу и јесењу сезону поменутих такмичења.
Судећи по синоћњим партијама, сва три клуба су показала карактер, моћ и жељу да се такмиче са себи равнима, онако како смо навикли да гледамо наше спортисте, онда када играју најбоље. Звезда је против чешке Викторије потпуно анулирала разочарење због испадања из Лиге шампиона. У једној београдској утакмици дала је онолико голова колико је требало да постигне у двомечу са израелским шампионом. Мирко Иванић није играо на претходним утакмицама, а сада јесте. И тај податак мијења укупан амбијент на терену. Све добија на смислу, па чак и Арнаутовић постаје ”опасан по противнички гол” а не само по своје здравље.
И тако, бивши европски шампион је на корак до још једне европске јесени у сасвим солидној Лиги Европе. Још ближе европској јесени је Борац из Бања Луке, који на обале Врбаса доноси 2 гола предности у односу на противника са Исланда. Пред домаћом публиком Бањалучани би требало да овјере улазак у Лигу конференције. На корак од те ситуације био је и ФК Партизан, који је у Мадриду, против фаворизованог Хетафеа, на 5 минута пред крај имао 1:1 у гостима, и бар двије колосалне шансе да побједи, можда чак истим оним резултатом којим је Борац славио на Исланду (3:1). Међутим, срећа је ”црно-белима” окренула леђа, и оно што је њима завршавало на пречки и стативи противничког гола, противницима је успијевало да убаце у њихову мрежу. Све се то збивало са играчем мање за домаћи шпански клуб, и чини се да је лијепа шанса за Партизаново чудо, отишла у неповрат.
Међутим, ”црно-бели” имају оно што сваки такмичар воли и прижељкује, а то је: још једна прилика. Синоћ су ”намирисали крв” и увјерили се да су играчи Хетафеа ипак само људи, поред којих можеш трчати, разигравати и стварати вишак. Наравно, та истина, сама по себи, неће донијети побједу. Њу треба изборити. Другим ријечима, Партизан мора бити борац, и у сликовитом, мотивационом смислу, али и буквално, налик тиму из Бања Луке, који игра до самог краја.
