Пише: Војин Грубач
Хрватски министар спољних и европских послова Гордан Грлић Радман је прије неки дан оштро критиковао најаву Скупштине Црне Горе да ће 21. априла обиљежити Дан сјећања на жртве усташког логора Јасеновац из Другог свјетског рата. Хрватска радио-телевизија пренијела је његову оцјену да „политички кругови који су у Црној Гори покренули обиљежавање имају најмање права да говоре о Јасеновцу, јер се идентификују с четничким насљеђем и негирају геноцид у Сребреници“, додајући да би Црна Гора морала да се, између осталог, суочи с одвођењем цивила у логор Морињ.
Његови ставови имали су политички ехо у Црној Гори, па је за Телевизију Е предсједник Хрватске грађанске иницијативе (ХГИ) Адријан Вуксановић истакао да „најмање права да обиљежавају Јасеновац имају они који не признају жртве Сребренице, од Хрватске желе да направе страшило“. Дакле, тема су логори и дрско понашање Грлић Радмана и Вуксановића. На такву дрскост, исправан одговор је- подсјетити их на неке ствари које им не могу проћи.
Морињ, Лора, хрватски логори
Хрватски министар Гордан Грлић Радман спомиње сабирни логор „Морињ“ у Црној Гори, а не спомиње да је између 1991. и 1997. године у Хрватској постојао чак 221 логор и сабирни центар за цивиле и ратне заробљенике српске националности. Дакле, двјеста логора више него у Црној Гори гдје је био један- Морињ, у којем нико није ликвидиран.
Међу тим логорима била је и злогласна сплитска „Лора“, у којој су свирепо побијени заробљени црногорски резервисти. Послије стравичног мучења, на најбруталнији начин ликвидиран је 21 заробљени припадник ЈНА: 14 из никшићко-шавничке и шест из барске групе. Никшићанин Лука Аџић умро је од посљедица мучења непуну годину послије размјене заробљеника, а једини преживјели из „Лоре“ је Веселин Бојовић са Жабљака, који је био заробљен као млади војник.
И одмах се поставља питање: због чега Хрватска није размјенила заточенике „Лоре“ за заточенике „Мориња“? У страшним мукама усмртили су двадесет једног црногорског резервисту у „Лори“, добили од Црне Горе живе све заточенике логора „Морињ“ и још траже 17 милиона евра одштете за логораше Мориња, условљавајући Црну Гору на путу ка ЕУ? И још тврде да су пријатељи Црне Горе, а не безочни и безобразни уцјењивачи који личе на разбојнике.
Да имају икаквих моралних норми, званични Загреб би морао предложити и исплатити по 17 милиона евра свакој породици црногорских резервиста који су ликвидирани у „Лори“, јер је њихово појединачно страдање било веће од страдања свих заточеника логора „Морињ“ заједно.
Војин Грубач: Мљевење Срба у Хрватској, од 1991. до данас: 457.771 изгнаних
Херцег Босна – Сребреница
Спочитавањем „негирања Сребренице“ појединим политичким круговима у Црној Гори, хрватски министар Грлић Радман је непозван ушао у питања српско-бошњачких односа, која би требало да буду изван његовог политичког интересовања. Одакле му уопште право да спомиње Сребреницу у контексту односа Хрватске и Црне Горе? Какве везе има Црна Гора са Сребреницом? Одговор је — никакве.
Међутим, Хрватска и те како има везе с чињеницом да је у Босни и Херцеговини, на територији некадашње непризнате Херцег-Босне, постојало око 60 логора које су хрватске војне и паравојне јединице отвориле за цивиле и ратне заробљенике бошњачке националности. Према подацима Удружења логораша БиХ, кроз те логоре прошло је око 25.000 људи, углавном Бошњака. Најпознатији логори били су: Хелиодром, Габела, Дретељ, Родоч, Чапљина и Љубушки. Бери Фруер, гласноговорник УНПРОФОР-а у Сарајеву, својевремено је изјавио да се у Мостару и око њега „у рукама хрватских снага налази чак 22.000 Бошњака“. Само у логору Хелиодром било је заточено између десет и дванаест хиљада људи.
Постоје и бројни примјери мањих логора, гдје су упечатљиви примјери који су својевремено презентовани на порталу Ријасет.нет. Тако се за логор Стакленици на Буни код Мостара наводи да је у њему било заточено 1.150 Бошњака, над којима је вршен брутални терор, а благајски имам Мухарем-еф. Бећировић убијен је у џамији. За стадион Вележа наводи се да је био сабирни центар из којег су Бошњаци депортовани у логоре, при чему је током хапшења убијено више десетина људи. За сабирни центар „Апотека на десној обали Неретве“ наводи се да је у њему било заточено око 530 Бошњака, који су били изложени тешком злостављању, укључујући и насиље над женама.
Хрватско уцјењивачко политичко тумарање
Хрватски министар Грлић Радман данас говори о страдањима Бошњака у Сребреници, мијеша се у српско-бошњачке односе и спочитава Црној Гори негирање Сребренице, а не говори о злочинима које су починиле хрватске снаге у Херцег-Босни. Зар је та дволична политика стандард хрватске дипломатије?
Зар ти хрватски злочини нису тема која би требала да интересује хрватског министра? Да ли Грлић Радман признаје злочине над Бошњацима у Херцег Босни? Да ли признаје злочине над црногорским резервистима у „Лори“? Ако ништа од тога не признаје, ко му даје право да Црној Гори било шта спочитава? Исто се односи и на Адријана Вуксановића, лоше копије хрватског уцјењивачког политичког тумарања.
